Школски гласник

Бр. 20.

111КОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 353.

да послуже добру човечанства. Био је свештенички син и учио се у Цириху и Пилингаху. Већ у првом добу својега свештенпковања пошао је путем, да као прави пријатељ народа свугде где је иотребно теши, иомаже, штити. Друштвени рад на оснивању сиротишта, окружних болница н сличних установа, довео га је у Дирих. Сви филантропски потхвати у том месту у тесној су везп с његовим именом, међу њима завод за набавку рада, средишњи дом за реконвалесценте, санаторијум за сушичаве, завод за лечење пијаница, завод за рахитичну н шкрофулозну децу и др. Највшце старања посветио је деци, нарочито запуштеној деци. Највише се раширила његова идеја о феријалним колонијама. Слабуњава бледа деца изазвала су у њему саучешће. У планннском ваздуху требало је ту децу о школском одмору освежитн и заруменити. Прве феријалне колоније 1875. изазвале су чуђење, симпатију и крптнку, данас сва већа места целог просвећеног света шиљу своју децу на село, у планину п на море. Заслуга .је његова, да су феријалне колоније постале великим друштвеним средством за лечење. Одабирање деце створило је кругове за унапређење деце, много ирофилактнчппх установа и др. ЦириХ је одликовао Биона почасннм грађанством, свеучилиште почасннм докторатом (тако п жепевски универзптет), француска влада дала му је наслов офицнра академије, а првп конгрес за феријалне колоиије, изабрао га је за ночасна председника. Име Валтера Бпона, трајно ће бити заппсано у низу великих добротвора омладине. Словенска школска деца у Пруској. У год. 1906. билоје у Пруској 6,554.837 школске де-

це, од тих је било 5,654.432 пемачке народности и 900.495 других народности. Пољске деце било је 864.175, ческе 18.555, лужичкосрпске 12.102. Једна школска соба у Бугарској. У селу Проваленици у Радомирском округу, школа је једно старо, пскрпљено здање, са две собе, једна је дуга 5 м.; висока 2-20 м.; а широка 4-50 м. Има у њој 50 к. м. ваздуха. У њој се учи 50 ученика; на једног долази 1 к. м. ваздуха! Друга је нешто већа, а и у њој има толпко ученика. У току година остало је у томе селу на 60^ неппсмене деце. Ове годнне ће 120 деце остати без школе. Доњоаустријско учитељство одржало је у Бечу 19. децембра збор на којем је, поводом све веће скупоће, тражило повишење плате. Јавна дечја читаоница отворена јеу Франкфурту на Мајни. Задаћа јој је да децу сачува од читања деморалишућих књижица дедективних. Обрана деце у северној америчкој унији. Сенатор Бевриџ изнео је предлог за донашање закона протпв дечјег рада по фабрикама. Изнео је да у америчким творпицама умире годпшње 10.000 деце, а четврт милијуна тих сиротана пропада дегенерисано и болесно. ( ®ЗГ Овај број „Шк. Гл". касније је изашао због болести два слагача, чиме је ненадно смањена слагачка снага у штампарији, а послови се намножили.

НОВЕ КЊИГЕ. Историја Српскога народа, за Ш. и IV. р. срп оеи. шк. у Боени и Херцеговини, израдио Стево К а л у ђ е рг чић, уиравитељ срп. ос.ч. и више дев шк. у Сарајеву. Цсна 1 К. Мосгар изц. Пахера и Кисића. 0 ш(еге§и Ш гаштфуовИ, пар1зао 1)1'. Вапо Тг!>оје\'1с, ргез^атрапо „Хаз!;. Ујезшка" XVIII. 2а§тећ. 2ета1јбка ТЈвкага.

Овим бројем завршује се друга година „Школ. Гласнику." Лист ће излазити и у год. 1910., а радиће у правцу којег се до сад држао. Српска и словенска педагошка штамиа с којом је имао везе „Шк. Гласник", изрекла је повољан суд о њему. Браћа учитељп у ови крајеви прпхватило су га, и ако има јед&н део међу њима, који читају а не плаћају. Ми молимо ону браћу, која чптају овај лист, а прегплатом га се редовпо сећају, да учине то и за вдућу годину, а неплатишама нећемо више шиљати лпст. Уредништво и администрација „ШКОЛСКОГ ГЛАС1ШК V."