Школски гласник

Стр. 840.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 20

целина". Да би то још јасније било, вели се: „да настава ваља да тече тако, да се све наставне сгруке спајају, да би деца мислећи да рачунају учила геометрију или у свези са земљописом да уче и повесни цу и обратно". Али како се то изводи тога нема, но Наст. Осн. каже: „вешт ће учигељ умети да доводи у везу градиво разних наставних нредмета, чиме ће деци олакшати и постизавати темељност у настави". То ће чинити вешт учатељ, а како ће невешт? Где је њему пример за тај рад. Разуме се да ми не мислимо, да су у наредбу требале ући угледне лекције како се то ради, али је требало издати уз наредбу и Наст. Осн., одмах и методско упутство. Још б,»ље би било да се највиша школска власт постарала, да је из појединих предмета издала засебно у књизи обрађено градиво по начелу конценграције,

јер ето и сама наредоа спомиње, да ,,министарство признаје, да ће нова наставна основа бити за учитеље озбиљан посао, али за то је олакшало учитељсгву издавањем упугства". Тако и треба ! Ал' тако је онда требало и у нас поетупити па би Шк. Савет са више поуздања могдо очекивати, дч само од учитеља и учитељица зависи потпун успех нове Наставне Основе". Нема сумње да је лепо и идеално, не сматрати учитеље за најамнике, него за уметнике, али овде је у питању така уметност, за коју уметник није сгекао још довољно знања и спреме, јер школа у којој се спремао вије му то дала, а кругови који сад захтевају од учитеља нов уметнички полег, изражавају те своје жеље на све могуће варпј&ције само не ударају у оне акорде, који би били од животна интереса по ту учигељску уметничку способност.

0 учит?љ?ву оп5$ођ?њу са школскоде децодо.

(Читано у седници учит. збора Сада, када смо још на почетку рада школског, иеће шкодити, да поведемо реч о овој толико драгоценој теми. Да би школа могла својој задаћи потпупо одговорити, потребно је, да у њој ради вешт учптељ. Вешт учнтељ дужан је, — од њега се тражи, да све, што год у школи ради, до најмањих ситница, изводи у духу напредне школске наставе. Учитељ мора избегавати застарелост, а то је: „механизам у наставн н окрутност у васпитавању". Па, како школа, није нико други, до учптељева личност, то учитељ ваља да пази, да жпвот школе буде свеж, незаражен, да не бп закржљавпо, те се напослетку и угасио. Да живот у школи не закржљави, треба учитељу, поред наставннчке спреме, и з в р с н е способности за очинско опхођење са децом. Овим се стварају велика дела, а без овога, руше још у зачетку. Па да ли у нас свпју има овога? Ако ћемо право да кажемо, ретки су, којима се не би могло пребацити. Размислимо само, каквим расположењем улази дете први пут у школу!

у Ст. Футогу 2. (15.) 1*. 1909.) Пр-ви дани су за децу плп дани с р е ћ е и з а д о в ољст в а, п л и су дани п у н н п е с р е ћ е и г о р к о г разочарања. У оба случаја су ти први дани од трајна утецаја по децу. Шта ће дете одмах приирвом уласку у школу задеситп, то је чисто у руци учитељевој. Према томе је у руци његовој и судбина детета, — жпвота школе. Први дани остављају у души детињој дубоке утиске. Ти утисци провлаче се кроз све доба, које дете у школи проведе. Са тим утисцима, лзлази оно н у живот. Тп утисци створише, образоваше карактер човека. Зато нека учитељ добро иази, како ће дочекати децу првих дана, те како ће опходити с децом н кроз цело време, које дете у школи проведе. Па је лн онда умесно, да дете још првих дана искуси сву окрутност, јед, злу вољу учитељеву, па, што је још страшније, чак н

оатине! Зар ћемо пре сваког педагошког средства, на прву месту употребити све и сва, само не благо очинско поступање ? ! Сирото дете, ако је од куће дошло са извесним предрасудама, те ће предрасуде услед