Школски гласник

Стр. 342.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 20.

„Боље милом, него силом!" вели сриска узречица, а тешко сваком раду, где сила господари, а не добра воља. Правп учитељ, — свом узвншеном раду одани човек, олако ће вршити тешки рад свој и сигурапје за моралан успех. А да постигне тај моралнн успех, какав треба дајеучитељ? Учитељ ваља да је скроман, озбиљан, предан свом позиву нз дна душе; ведар, душевно јак; да му је нарав увек у равнотежи. Овако је први учитељ, Господ Исус Христос учио и радио. Таким радом, спојио је

исток са западом. Његово стрпљење и трпљење за истиниту науку, славе милијони Хрпшћана. Па, кад је први учптељ, само благошћу својом н трпљењем својим тако сјајно успео, онда је ради сигурног успеха и нашег рада безусловно нотребно, да и ми његовим стопама пођемо, учећн децу у том духу и правцу. Чинећи тако, као што је чинио Господ, с поносом ћемо моћи рећи, да смо једини ми учптељи прави наследници првога учитеља, Господа Спаса. Ж. Алексић,

Дшшм јавна настш у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) Нревео Аћтеб. п. одељмк, (Наетавак.) Б. Реалке. Ове школе, које су се ире обично звале реалке II. реда или и више грађанске школе, имају задатак, да вишем грађанском сталежу даду нрикладно образовање за практични Лчивот. У овим школама ваља да пађу завршену целипу вишег образовања они младићи, који ће доцвије бити трговци и више занатлије, или који тра;ке осредњи техпичкн позив пли мисле па средњи чпновнпчки положај. Карактеристично је у овим школама, чиме се уједно и одликују као више ипсоле, што се пегују два страна језика, „што ће се упоређењем основе два страна језика с матерњим језиком дух ученички у јачем степену развијати и ући у богату литературу двају знаменитих, суседиих културних народа." Оба овајезика јесу Фраецуски и инглески као и у вишој реалци, која се у главном тиме разликује од реалке, што је на њен шестогодишњи курз додала свој трогодишњи курз; а од обе врсте гимназија разликује се реалка тиме, што су отиали стари јез^ци и што има у опште краћи рок учења. Поред не говања именованих страних језика, од ко јих Француски заузима централно место у целокуиној настави, нарочитаје пажња поклоњена матерњем језику и математичкоириродним предметима, који су особито нотребни младићу, кад непосредно из школе уђе у практични живот. Најважнија цо-

властица, коју има сведоџба зрелости са реалке, јесте нраво на једногодишњу војну службу. У нитању уређења ових школа нема једнообразности по целој немачкој држави, него се у по нечем одступа или услед месних прилика и историског развитка ових школа или услед њених односа према осталим врстама школа. Ну ипак је нруско уређење и за ове школе бпло меродавно у осталој Немачкој. Реалке у Пруској. Пре неколико година Пруска је имала сразмерно мали број реалака или виших грађанских школа, које беху под градским патронатом. Још 1894. годнне имала је само 43 реалке, али кад су многе реалне гимназије претворене у реалке норастао је њихов број и већ 1899. године беше 98 реалака Но чешће су реалке спојене са заводима, који пмају латински језик, те је тиме као и месним околностима наставни нлан добио већу слободу, услед чега се није увек слагао с наставним планом од првих 6 разредаједне више реалке. Поред дотичног паставног плана виших реалака допуштен је за реалке и овај наставни план :

ПРЕДМЕТИ:

VI

V

IV

III

II

I

Веронаука

3

2

2

2

2

2

Немачки

(ј

5

5

5

4

3

Француски

б

6

6

5

4

4

Инглески

—

—

—

5

4

4

Историја

] 2

9

2

2

2

2

ГеограФвја

1 2

4

2

2

1

2

Математика

4

4

5

5

5

5

Јестаственица

2

2

2

2

2

—

Физика и Хемија

—

—

—

—

3

5

Писање

2

2

2

—

—

—

Цртање

—

2

2

2

2

2

Свега недед>но:

25

25

28

30

29

29