Школски гласник

>иЛ И ГЛДСНИК

ЛИСТ 3« ШКОЛУ И УЧИТ&ЉЕ'

Бр. 1.

У Ново(и Саду, 15. јануара 1910.

Год. III.

САДРЖАЈ : Др. П. Р. Радоеавл,евић, (еа сл.). — Ваопитање и образовање нгшз омдлдине у српЈКЈи д/ху. — Нреда вања за увод у експерименталну педагогију, од дра К. Мојмааа. — Учитељ и појачка дужност. — Јавна настава у у Немачкој. — Педагошки преглед : Школе у Белгији. —■ Школа и настава: Ошитинска прехрана школске деце. Учитељство: Савез словенског учитељства у Аустрији. — Удружење моравских учитељица. — Тражбине далматинеких учитеља. — Практичне обраде : Зашто ее детлаћ пужа уз дрво. — Лизтак : Место рођења А. Коменског. Преглед књига: Еез к1еа ]8 с!' еп1ап1», Ј. УагеаАо 1с. — 1 јз го1е Де 1а геојШшп сошше 1ас1еиг Је 1а тетопзаШп, БЈтИге Ка^гагоП, прикази др. П. Радосављевића. — Белешке.

Др, Паја Р. Радосављеви+».

Да започнемо овогодишњи рад у „Школском Гласнику" једном пријатном дужношћу, уиознавши читаоце са ликом др. Паје Р. РадосављевиИа , школеког раденика, Србина научељака светскога глаеа на педагошком пољу. Књижевни рад његов познатје нами свима како у Српству и Хрватству, тако и међу Чесима и осталим Словенима и једва да има Србина учитеља, који није читао његове књижевне радове, који не само да су па дику сриској школи и просвети, него и међу научним делима етраних књижевнисти стоје у првим редовима. Данас је на дневном реду у западном паучном свету психолошко испитивање као основ настави и васпптању. На том пољу је већ великп број неуморннх радника, који залажу сву своју духовиту делатност, да човечанској просвети и васпитању, створе темељан основ, а нараштајима правилан развитак душевних епособности. Ре зултат тог рада су већ еада безбројна паучпа дела и подаши о исп Јтпвању пеихолошком и патолошком поједаних инди-

Др. ППЈА Р. РАДОСАВЉЕВИЋ.

има угледног представника у особи Др. Паје Р. Радосављевића. Колико је његов рад вредан особите пажње, казују нам јасно речи самога др. Е. Мојмана, у предговору Радосављевићева дела, „Баб ВећаИеп шн1 Уег^еззеп ТзеГ Кшс1егп иш1 Етасћаенеи пасћ ехрептеп1е11еп 1Јп1:ег8исћип§;еи".Назавршетку својег иредговора др. Мојман вели: „Колику је мпожину рада уложио госп. др. Радосављевић у свима покушајима, које је он све руководио да реши поверену му задаћу, сваки ће знати достојно оценити, који познаје заморан рад на мисаоном експериментисању. Овде му јавно изричем своју пајтоплију захвалност на неуморној истрајности". Овако признање поносјеза нас све (нарочито за нас учитеље. јерје он из нашег јата поникао) што имамо у своме народу тако одличног педагога. који је не само као научењак стекао заслужно признаие, негојеикао практичан школ. радпик, док се бавло проФееурому учит. шк »ли у Сомбору, зипо зтдобитп млада срца и душе тадашњих учитељскпх кандидата, да га ее

видуа. И међу тпм ратнпцама и Српство увек са највећим одушевљењем, љубављу