Школски гласник

Ст|>. 2.

и поштовањем сећају и још увек распитују за боравак његов, како би могли доћи у личеу преписку с њиме. Штета је само што Српство не уме да створи прилике, да такав ванредан раденик, своје богато знање и искуство у крилу свога јата примене и у дело приведе, те да после наших старих и заслужних педагога, овај нови раденик створи стожер недагошка рада у Српству и изведе коло спремних и одушевљених педагошких пијонира којп ће и у нас педагогици дати научна полета Но надајмо се да ће и то доба доћи! * Др. П. Радосављевић рођен јеП.јануара у Обрежи у Срему, од оца Ранка и матере Босиљке. Основну школу учно је у месту рођења; IV. раз. кр. реалне гимназије у Земуну, I. разр. учитељске школе у Сомбору, II. и III. р. у Пакрацу, а IV. р. у кр. учит. школи у Осеку, где је положио и испит за учит. оспособљење. После тромесечне екскурзије по Срему, Славоннјп, Хрватској, Далмацији, Херцеговшш, Босни и Србији и након кратког учитељевања на једноразредној комуналној школи у Ашањи у Срему, оде у бечки педагогијум. После два семестра у Бечу оде у Јену (у Немачкој) где проведе два семестра на тамошњем свеучплишту. Затим је био учитељ на српСкој нар. тттк о.тш у Мостару (у Херцеговини). Ту се оженио са госп. ЈБубицом Круљевом из Мостара. Имао је двоје деце од којих му је жив млађи син Миленко. После две године учитељевања оде у Цнрих (у Швајцарску), где у петом семестру положи докторат филозофије са та^па сит 1аис1е. Затим је бно неко време учитељ педагогпје и немачког језика у срп. учит. школп у Сомбору. Одатле је отишао у Америку, где после тромесечног студирања на педагошком факултету њујоршког свеучилишта (уређујући уједно прво „Српску Стражу", а затим „Српски Родољуб", листове у Њујорку), ступи у српску духовну мисију са седиштем у Чикагу, а после Десетмесечног боравка тамо, врати се опет на њујоршко свеучилиште, где буде изабран за за стииендисту. Г. 1907. положп степен магистра педагогије, а 1908. постане п Бок1ог о? Рес1а§о°;у. Те гоДине буде изабран као Метћег оГ Ше Атепеап Раусћо1о°;1са1

Б;>. 1.

АзбоекШп, иостане Ге11олу н а8818Геп(;за иедагогију (приватна доцентура), а годину дана после тога буде именован за сталног доцента за екснерименталну иедагогију на истом уннверзнтету. У јесен 1909. прими се првог асистенства па највећем америчком исихолошком лабораторијуму у 8(;апЉгс1 1ЈшусгкЛу, у Калифорнији где сад уједно студира п медицину. Први рад његов нзшнао је 1899. год. у Нешковићеву „Н. Васиитачу". Затим је писао у разне стручне, књижевне и политнчке листове: „МаргеЛак", „ Школски Одјек", ,,8ко1а", „1Ј <л1;е1ј§к1 СИаа", „ Школски Вјесиик", „Учнтељ", „Просвета", „Школ. Лист", „Ре(1а^. Епетк1оресИј1", „Гласнику Православне Цркве". „Нашој Школи", „Школ. Раднику", „Сри. Учитељу", ,Да81аупот Ује8шкп" ; „Сри. Школи", „Наставнику", „Просветном Гласнику", „ШкОлском Гласнику", ,Дабет Упјетепи", „Женском Свету", „Сарајевском Листу". „Н. Србобрану", „Бранкову Колу", „Заугетешки", „Гласн. за дечју психологцју", „Срп. Вјесннку", „Американском Србобрану", „Србину", „Раднику", „Срп. Гласнику", „Балкану", „Уједињеном Српству", „Гласн. срп. духовне мисије у Америци", „Рес1ао-о§'1са1 Вегшпаги", „Р8ућо1оо'1са1 Ке\\ 7 1е\у" п т. д. Др. Радосављевпћ се радо сећа својнх учитеља п нстиче, да су највећи лични и научни утпцај имали на њега његови директни учитељи, почевши од Емила Каракашевића у Обрежн, па даље Сава Теодоровић и др. X. Храниловић у Земуну, Нттк ола Шумоња у Пакрацу, Мијо Биљан у Осеку, Вг. Е. Ханак у Бечу, 1)г. Рајн у Јенп, Бг. Е. Мојман и Бг. Р. Мартин у Цириху н Бг. Т. М. Балијет у Њујорку. Васпитање и образовање наше отладин? у српскодо ду^у. Правилно васпитање и образовање наше омладине у духу српскога народа једнаје од најважнијпх погодаба за одржање српске народности. До скора се у нас није полагала велика важност на то национално васпитање и образовање. Ми смо у школи више учили о туђим народима, пего о српском народу. Ми смо боље познавали туђе земље

ШКОЈКЈКИ ГЛЛСНИК