Школски гласник

Стр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

жан). Зашто се лако заквачи конац на пр омаљачи? (има куку, закључак). Зашто се стрела тешко извлачи из ране ? (кука). Таке куке има и детлнћ на језику. Шта ради њима? (ларве се закваче и лако извуку). Зашто се са штаницлама за муве ухватн тако много мува? (лешвиве су). И детлићев језик је лепљив. Шта бива због тога? (Мали црви лако се залене). Осим тога може језик у детлпћа јако да се исиружи помоћу мшпићних везица (цртеж, језичког апарата). Уз то је врло до. бар орган за осећање). Поновн: За чега је језик у детлића врло добар апарат (сирава) ? д.) Како детлић изнађе така дрвзта, у којима су зарезппци — како их иозна ? (кад кљуца, така дрва шупље одјекују). Којим се органом тада служн детлић? (слухом). И мирис му помаже. Каква му морају бптп та чула? (Мирис и слух оштар, фини). Сад ћемо све детлићеве алате скупнти у једно : а.) ноге заћузање, б.) рен, в.) кљун, (кратак врат, велика глава,) г.) .језик, д.) слух и мирис. Изређајте како ради појединим алатом! П р и м е д б а: Главним питањима сређују деца у одговорима опет при крају градиво у ирегледном реду, а то се на таблн у оорми диспозиције писмепо фиксира, овако : (Проблем): Зашто се пужа, скакуће детлић уз стабло ? А. Детлић, шумски ковач (дрвод е љ а). а.) У чега кљуца (болесна дрвета). б.) Зашто кљуца: 1. Храна (корист) 2. Гнездо (место за гнездо и место за спавање.) Б. Алату детлића. а.) Ноге за пузање (склоп). б.) Реп (подупирач, троножац). в.) Кљун (клпн, длето); уз то : 1. врат кратак (хнтац тачан), 2. глава велнка (ударац снажан), 3. Костп јаке (потреси). г.) језик (танак, кука, лепљивост, (апарат језнка). Д.) СЛуХ II МИрНС (фшш). Име: Детлић, пузавац, ковач, жуња. Помоћу оваке диспозиције, учптељ ће увек владатн градивом и приказати добро и

логично наставни облик; деца ће таким током лако уиамтитн градиво и лако га репродуцирати. л и с т п к. Место рођења Ј. А. Коменског. Спорно питање о месту рођења славног Коменског, коначно је решио Јан Непомук Јелинек, свештеник у Бојковицима. Истраживаоци о Коменскову пореклу, знали сувећ од неколико година о проучавању свештеника Јелпнка, али тек прва овогодшпња свеска Часопнса Чешког Музеја, донела је резултате његова истраживања по архивима и матрикулама. Истраживалац је кратко и јасно доказао, да се Ј. А. Коменски родио у У г а рском Броду, као што се томе домишљао Гпндели још 1860. год. Иородпца Коменскова је иореклом из Комне, где је имала у закупу имање. Год. 1591. до1596. био јепоседник имања уКомпи Стаиек, којега су сви звали Стаиек Фојт. Овај је имао три брата: Вацлава, Јура (ЈпЛ, Ђура), и Мартина. Прва дво.јпца записани су као Вашек Фојта, и Ђура Фојта. Мартин се није водио у записннку јер је становао у селу Комнп. Настанио се у Угар. Броду н забележено је, да се са грунта Фојта Станка пма платпти мање наследство брату Мартину Коменском у Угар. Броду. Називао се, дакле, Коменским у Угар. Броду, јер је дошао из Комне. Тај Мартин је отац Јана Амоса, којп му се родио у Угар. Броду 1592. год. Мартин Коменски умро је почетком 1604. год. Те године жнвеле су још у Угар. Броду, две удате сестре Јана Амоса: Маркета за Павлом Бошковским, а друга за Урбаном Струменским. У Угар-Броду умрла је и Коменскова мати Ана. Тиме би било доказано где се Комеискп родио и како му је поникло презиме. Славни педагог увек се још назнвао Шуапи« и №ушееп518 и год. 1611. у Херборну, а тако и 1613. у Хајделбергу озпачио је Њивнице за своје завичајпо меето. И данас, на основу истраживања свештеника Јелинка то је сасвнм јаено. Кад је отац Мартин Коменски умро 1604. год. у