Школски гласник
Стр. 38.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 2.
чаности. Дечјим родитељима је њихов подмладак иа ирвом месту. Читуља. Прошле недеље умро је у Кисачу Т о д о р Мутибарић учитељ, стар преко 90 година. Он је родом из Бегеча из велике фамилије Мутибарића, а рођени је синовац некадашњег далматннског епископа -Јеротеја Мутибарића. По свршеним гимназијским наукама у Винковцима учио је филозофију у Сегедину и Пожуну. Затим је био код стрица у Гргетегу, а после ишао уз овога у Далмацију и тамо живео неко време, а по смрти стричевој, наследио један део његове оставине п вратио се у своје село те тамо живео, а неку годину и у Н. Саду. На измаку Бахове системе изабере га село за бележппка, а кад је започело званичење на мађарском језику, напустио је то звање и приватно живео, док селу опет није затребао учитељ 1881. год. Но пошто није имао учит. оспособљења, ни ту пије могао остати, него постане општински писар. После тога је био више година привр. учитељ у Грабову (у Срему), а затим у Кисачу. У последње време п овде је постављена оспосббљена учнтељица, те је ту остао као певац црквенп. У томе је био ванредан зналац, јер је то учио код свога стрица Јеротеја, који је некад био ироф. појања у богословији и по налогу Стратимировићеву прекројио оно некадашње појање, што је донето још сеобом амо, те је управо Јеротеј творац карловачког појања. Стари Тодор Мутибарић умро је у највећој беди и невољн. Иметка му је давно нестало, јер је он био тако необично меке нарави, да није умео ништа сачувати иако није био никакав трошаџија и расипало. Јошпрвих година учитељевања осетила су деца у школи ту мекост његову, те по. где кад несташлуком н виком подигла школу на главу. У такој прилицп његов запт је био, да уђе у ту галаму стане раширеним рукама пред децу и да их смири, тронутим плачннм гласом завапн: „Али, децо, знате ли шта је Бог!" За њега се могло потпуно рећи: Вт. н^мже лсти н-ћстт,. Нека је вечни покој овој старој доброј души! Кратке белешке. Трговац 0. Бајт поклонио је лондонском свеучилпшту 4.125.000 фр.
Берлински пндустријалац Калбаум оставио је задужбину за учитељице од бу 2 милијуна марака. — Грађани у Хамбургу одобрилп су кредит од 3000 мар. да се оснује радионица за покушај ручног рада за дечаке. — Норвешки учитељи приређују у јулу о. г. излет од Дронтхајма на Севернп кап. Пут траје 11 дана п стаје 150 К. — У покрајинском сабору Шварцбург Сондерхаузенском примљен је предлог да се оделп старање за школу од старања за цркву. — У Берлипу има 300 ошпт. школа са 5186 разреда и 227.300 шк. деце. Трошкови за једно дете порасли су од 18981908. од 61-66 м. на 88-32 м. — Општина у Цитену (Немачка) осуђена је да плати једном учнтељу 1000 м. купалишнпх трошкова н ренту од 1200 м., што је учптељ у нездраву стану (у нарави) навукао реому и стално оштетио здравље ; добио погрешку у срцу. — У Италији је приређепо зимус за одрасле неипсмене 3359 вечерњих и 1510 недељних школа. — У Луцерну (Швајц.) забрањено је деци нћи гледати кинематограф без родитељске пратње. — Од 8 ученнка у Коеће сГог, 7 је деце учитељеве. Исправак. У 1. бр. „Шк. Гл." о. г. у животоппсу Др. II. Радосављевића треба да стоји рођен је 11. јан. 1879. год.
Није играчка!
Стручна ствар!
Само 1 Кру*а ^ кад се унапр^д иошље добија ее џепна механичка спра€а за рагунање која од лакоће броји, множи, дели и еа десвЈним бројевима. Упуство ое прилаже Глрантопана је тачност и уштеда времена Франко разашиље свакоме Рг*« Нос1вк| тгхнигсУ'е8ка Ро§ош 9 Аустр IIIлезија. Унаточ не тпиљем јер је велик рог!о, 1—10
I
▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼▼
V, -к -+< -н
Р| Г Календари за 1910. год. готови су и разашиљу се. ^ Српски народни велики ро ГДВН И МаЊИ ' ГРННИЧИР -к илуствовани календар ч^ПОП илустоован календав 1 ГП1II1 1ПГ
-к -к -к -к -м -к
и мањи илустрован календар Цена I ком. I Круна. Цена I ком. 50 пот. ПРЕПРОДАВЦИ ДОБИЈАЈУ ВЕЂИ ОД МАЈВЕЋЕГ ПОПУСТА. =====
Поруџбине ее шаљу првој ерп. творници искључиво еввх ерп. прав. црквених утвари Луке К. Алексијевића, Нови Сад — Џјујс1ек, (Нипдапа.)
>4н- нн- >4>4- >4>4- >4>+- >4>4- Велинн илустровани Цеиовннн свих црнвеннх утварн шал>е се на захтевак>е бадава. >.(_