Школски гласник

ШИОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 3. У Новоде Саду, 15. фебруара 1910. Год. III.

САДРЖАЈ : Да се потеетимо — ГГредавања за увод у екеперименталну педагогију, од Др. Е. Мојмана, превод Др. II. Радосављевика. — Научна и морална ФилозоФија, Кепе \У0ГШ8, превод Ж. Раковића. учитеља. — 0 избору и припреми градива за писмене саставе, превод Р. Огњановића. — Педагошки преглед : Народне школе у Њујорку. — НХкола и настава: Нодела деце по способносгима. — Систематско учење морала у лондонским школама. — 0 јапанском васпитању. — Учитељство: Енглеска. — Француска. — Елсас и „Тотарингија. — Саксонска. — Из школске самоуправе : Замена оболелом учитељу. — Практичне обраде : Лекција из гимнаетике за Н1. разред од Г. Мирковића. — Ллстак: Културно удружење нашег учитељетва. — Преглед књига: ЕЛ. С1арегес1е. С1а88Шса1л.оп е! р1ап с!ез гпе11зос1е8 рбусћоЈо^иез. — Ог. Ес1\\агг! Еее ТћошсИке. А Рга^таИс ЗићбШи^е Гог Ргее \М11, приказ Др. П. Радосављевића. Белешке. Да потс^тимо.

Година за годином пролази а наше школе и учитељске сгвари стоје тамо где су биле и пре У иоследње време заузети смо новим школским законом, те остависмо сву другу бригу на страну. Нема сумње да су нове наставне прилике од пресудног значаја по школу и учитељство, али је на нами свима да не подлегнемо тим новим приликама, него да и наша школа и учитељство истраје у њима. Старом равнодушношћу не можемо томе одолети, него новим оружјем: Спремом, истрајношћу и појимањем своје дужности. Под дужношћу не замишљамо само дужност наставе, него и свест за сталешким унаиређењем. А сталешко унапређење можемо постићи ако смо свесни свога положаја, који заузимамо у друштву као носиоци просветних идеја и извршиоци њихови. Сви идеални просветни раценици тражили су и траже самосталност у свом раду, слободу у својој организацији, напредно становиште у унутрашњем и спољашњем уређењу школе и наставе. Све то заступали су учитељи још пре постолетњег реФормисања наших школа, заступали су то и у добу првог препорођаја школског, заступали су то у јеку клерикализма у нашој школској саноуправи, па им је дужност да заступају то и сада, јер још увек школа и настава нису добиле онај део који им припада.

Ми смо на учитељским скупштинима све од 1886. год. у Сомбору, па до данашњих наших среских конФеренција, сви увек заступали ту тражбину, да се учитељству и школи да оно што је њихово, многа је умесна реч нала у том раздобљу, угледан број признатих школских раденика износио је захтеве учитељске, али се томе слабо или никако пије учинило задосга. Сабор за сабором је пролазио, дочекасмо да у њима чујемо и наше другове како застуиају потребе школске и учитељске, али и после тога, још не видимо дела у правцу поправке наших школских и учитељских прилика. Зборови и скупштине учитељске подробно су износили недостатке, који прече напредак нашег школског живота и учитељског рада, но од преображаја тога уређења не би до данас пишта, обећавало се и обећавало, по остаде све на ономе како је било и пре празних обећања. Старпјп борци помало изумиру, а млађе генерације прирашћују, али по невољи одмах улазе у тешке бриге за евакидашњим одржањем свога положаја, те не доспевају да се позабаве проучавањем наше прошлости и светлих дана наше пстрајне борбе за напредак школе и уч1.тељства. А време пролази и сваким дапом доноси нове изненаде, које не могу иовољно утицати на