Школски гласник

Стр. 42.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

наш сталешки осећај. Четири десетине година имамо већ школску уредбу и недостатци њени никад још нису попуњени; да је само путем наредаба учињено у томе правцу за поправак тих недостатака, па би и то била добит. На учитељске реФлексије у томе правцу, које су истицане на појединим учитељским скуповима, слабо је ко главу обрнуо. Ствари стоје тако како су стојале скоро пре по века. За то време прилике се толико изменуле, да је већ крајње време да се све из основа преоправи. Сви сабори наши обећавам су да ће се постарати о уређењу школске самоуправе, али или они не доспедоше од других често празних послова, или им се не даде да раде, и тако остаде недовршено наше најглавније поље рада, Да нећемо и сад таке среће бити, кад нам је на домаку нов саборски рад, о чијем се сазиву већ почиње водити реч у нашим дневним листовима? Учитељство је увек с пуно интересовања ишчекивало наш законодавни рад на пољу школске самоуправе. Оно је увек излазило на сусрет свим срцем и душом, сваком племенитом потхвату на том пољу. Не сумњамо да ће у томе правцу поћи и у будуће на посао, но да га не би такав рад несоремна затекао, ваља се за раније сетити дужности и проћи пољем наше школске самоуправе и покупити све оне крупније и ситније недостатке, који сметају правилеом просветном унапређењу, а једино су нами учитељима исцрпно познати и треба их поново прикупити и средити, те као потребно градиво имати у приправности. Срески учитељски зборови су близо. Седнице њихове о Ускрсу не би требало да прођу без така рада, јер ако у току овог лета дође до нашег народног сабора, треба да имамо све сређено у том правцу, а не заборавимо да истакнемо у пуној снази реФорму нашег школског уређења. Од нас ће се то захтевати и ми треба да смо спремни за то. М. Т.

Опћа еврха евију државних уређења и евег ваепитања треба да је човек за кратка века евога у евему збринут. Пееталоци.

Предавања за увод у експерименталну педагогију Од Др. Е, Мојмана. Превод Др. П. РадосављевиФја. Тре^е иредавање. Телесно и духовно развиће детета у опће. (Наставак.) Антропометријски подаци тачније потврђују у првом реду већ поменуту појаву, да ток развиКа дететовог никако није једноличан, већ аериодички вчрира. Ту нојаву називамо нормалне варијације развиАа дететовог. Опће (просечне) бројеве за периоде тог развића скоро је немогуће успоставити, јер се оне једна од друге знатно разилазе према земљама, народностима, милјеу (средини) деце и другим околностима. С тога ћу бројне иодатке објаснити у вези са посматрањем узрока ових појава. У првом реду може се рећи, да се варијације могу проузроковати са самим стуиањем дететовим у школу, што је наравно у многе деце спојено са оштром нроменом њихових читавах животних прилика и њиховог живљења; иастуаање иубертета је главни узрок варијацији развића, сполна зрелост дететова и особито време ире пубертета, доба, у коме се тело у неку руку приправља за пубертет. Да се прво зауставимо на ове обе периоде. Што ее тиче прве тачке, ступања дететовог у шаолу, ту се врло разилазе мнења лекара и педагога; први су обично наклоњени да претпоставе да прво школско време шкоди дечијем развићу, док се многобројни педагози противе томе. Примера ради вели се, да се дете у својој природној слободи кретањаг ограничава, да необичан начин рада у разредној соби неповољно делује на телесно развиће, да је често пута и сувише изложено замору, после кога не наступа сходни одмор, и т. д. Тачно истраживање тежине тела, стана, храњења и растења новајлија и деце пре и за време школског доба показало је, да на ово питање уоиће пије таао лако одговорити, јер се то тиче више односа са-