Школски гласник

Бр. 3.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 43.

мог школског живота , у који деца ступају, и психоФизичке конштитуције иојединог детета. Бг. Енгелспергер и Бг. Циглер*) пронашли су у минхенским народним основним школама, да су само оиа деца у свом раз вићу пролазно штетозала ступањем у школу, која су арерано стуЦила у школу, наиме петогодишња деца. Из многобројних школ ско-лекарских истраживања знадемо и то, да од ступања у школу пате специјално слабе. по своме развићу заостале индивидуе. За те индивидуе питање о ступању у школу је куд и камо озбиљније него што то мисли векина педагога. Овака деца каткада су услед прераног похађања школе трајно осакаћена кроз читав свој живот, она се провлаче за неко време, из године у годину заостају све то више и онда падају у грозну прерану заглупљеност (с!етепИа ргаесох), што, према новијим испитивањима, у куд и камо већој мери заразује млади свет него што се то пређе мислило. Те штетне последице прераеог ушколовања дечјег огледају се тек између 17. до 20. године живота, где се заглуиљеност посве понајлакше јавља, и неизбављива индивидуа у дугогодишњем духовном пусто шењу постаје социјално бескорисно биће. Неће бити на одмет, ако поменем да пруски школски закони доиушгају касније ступање у школу на темељу лекарских потврда, и да је министарство просвете и родитељима и учитељима обратило пажњу на опасности прераног школског похађања слабе деце.**) Напротив врло тачном коптролом телесног развића деце доказано је, да вормално развијеној шестогодишњој деци ступање у школу не само да није било на штету, већ да ступање у школу изазива перијоду аојачаиог развића. Узроци тога саст<>је се у редовитијеи начину живота, у навикавању многе деце па спољашњи ред и чпсготу, на извесно самосавлађивање и нл општу пажњу на себе. У великим местима овде често пута долази директна брига (под надзором школских лекара) за храњење и одевање, хигијену

*) Сравни врло поучна испитивања од Вг. К. \\ г Штапз-а, 2лдг Рзусћора1:ћо1о^1е (1ез Шп(1з1ге1ећегз. ^ехрШ^, 1906. Поједина опажања оваке крсте дао ми је из свог иекусгва гоеп. учител> Канкеленг у Кенигсбергу. **) М1Ш81епа1ег1аз8 л г от 23. АргИ 1883.

у разредној соби, која је често пута здравија него ли домаћи стан и игралиште на улици и т. д. Но, из многобројних мерења тежине и висине тела у деце, која су чињена у добу од 1—21. год., знадемо, да 7. година живота показује у просечности застој растења, што се надокнађује тек у 8 и 9. години; тако исто и тежина деце саорије расте са ступањем у школу.*) Чадаље, према Бургерштајну смртност деце расте у првим школским годи нама (док за време школског доба то уоиАе опада). Према Шмит Монарду са ступањем у школу нагомилава се број аиутних болести (особито инФекцијоних, заразних болести) деце, чиме се наравно утиче и на просечне бројеве прираста у висину и тежину. Па и типичке школске болести што наетају са ступањем у школу мора да неповољно утичу на опће разввће дететово, као што је анемија (малокрвност), нервозност, „школска кратковидност", говорни норемећији, сколијоза (иекривљеноет хрпгењаче), и т. д. Због тога се може слободно рећи, да ступање у школу може изазвати застој или успоравање телесног развића, а особиго онда, ако школско хигијенске прилике нису повољне; то даје ирили/се за кочење дечијцг развића, по, то деловање није иеоаходио , оно се тпче само елаблх, и као просечна појава може се избећи са паиредовањем школске организације. Стога би могао нретиостлвити, да је Шмит-Монардово гледиште о угицају школе на шесгогодишњу децу сувише пееимиотичко кад вели: „У најглавније силе погибељних утицаја убрајам школу, и то ве само просго учење у њој, већ и иросго седење у пренатрпаним разредима са својих просечно 60 ђака и са својим односним ваздухом" (Ваиг, Шс1, стр. 23.). Т<> су очита неоенована еаопштавања. која вреде само за поједине неповољне школске односе. (Наставиће се.) „Проето додавање облигатне раетаве у ручном раду, на оеталу множину ниетавног гридива у оен. ш.чолл, поетаје чеето више терет нае авне оенове. него што би је уначредило 4 '. К ер шеншта ј нер. *) Сравни табеларне прегледе у Баура, по Шмид-Монарду, Акселу Кеју и т. д. %