Школски гласник

Бр. 3.

савета пзабрали су конзервативцн у парламент. Поново је изабран и министар просвете Кипошкш, који се за кратко време показао као увиђаван вођа н управипк школства. Француска. Борба против неутралне школе изазвала је у комори дебату кроз више дана. Са свнју страна ницалп су пнтепериелантп и нападачп. Неко време одбпјали су раднкали клерикалне нападаје на државне школе, најјачим нападајима на прнватне школе т. ј. да одговоре државним монополисањем наставе. Али то већ не бп допустиле фпнанције; јер с дан на дан имала би држава да допринесе стотннама милијуна франака само на школске зграде. Иза ннтерпелацпја које су поднели Везиагс!, Везвоуе, ОегагЛ-Уаге!;. В1апе п др. због агитација против лаичких школа, поднесоше интерпелације заступпици деснице бговбвеаи, с1е Еате1ј Ваггез, опат баугаиЛ, Рши и др. оит-ужбом против школе и наставе у моралу. Као основ наиадајима послужпше им некоје нетактпчности у изјавама учитеља н некоја места у уџбеннцима. Но ово је нзједначио мпнпстар просвете 1)оппк:п:ие, цитпрајућп нека места из уцбеника црквених школа, па је уједно поднео предлог не само у заштиту државних школа, него уједно и у корист контроле приватних школа. Проф. АИагс! који је н ире био за државно монополисаље школа заступао је становиште, да само у синдикализираном учптељству има поверења, јер ће но његову мпшљењу само ово ослободитп државну школу од разних обеда грађанских и религпозннх. М. 8{ее°- заступао је државну школу као носноца мирољубиве човечностп. Брхунац у дискусцјп био .је говор министра председника Брпјана. Јесенас је већ маслиновом гранчицом мира изнео свој програм иомирења. Истим акордом одјекпвао му је и говор од 21. јануара о. г. Право крптнке над школом признаје он епископпма као п сваком другом грађапину. алп им препоручује да се чувају од претерпвања, која пмају неку другу сврху п Доброј ствари тиколе сметају. Протпв иедопуштенпх средстава у борби протнв школе, а што треба да служи цолитичким сврхама, чуваће право државе, алн неће тражпти монопол наставе за државу. На крају дебате велпком већпном гласова дато је владп поверење да ће она знати штитити државну школу. Елсас и Лотарингија. Тежња за уједиње-

Стр. 51.

њем учитеља за дуго је била безуснешна. Разочарање које дожнвеше учнтељи 1909. г. у питању плате, а због држања клерикала у штампи п у сабору, уклонило је и оне незнатне обзире. Учнтељство се уједшшло и у начелу изјавило, да прпступа великом учитељском савезу. Са црквене стране покушана су разна средства да се то осујети. Рађено је тајно и јавно, мољено, прећено, куђено, застрашивано. На неколнко дана пред састанак делегата, заузеше. се у тој ствари и епископи гш Штрасбурга и Меца, те одговараху учитеље да не ступе у Савез и учингапе их пажљивим на некп чланак једног прелата што је изпшао у листу „8с1га11'гегш(1-"у, па и преко свештеника делили су тај спис учитељству (као нека врста клетве, анатеме). Но сво то одвраћање имало је баш противан утпцај. Велнком већпном гласова закључило је учптељство, да ступи у Савез, тако да ће већ о Духови 1910. на скупштпнн учит. Савеза бити присутнн и чланови из Елс.аса п Лотарингије. Против посланице епископске подигао се државнн секретар барон Цорн (брат носвећеног бискупа штрасбуршког) иротив мешања црквених поглавпца у нецрквеие послове. Саксонско учитељство. Изасланицп учит. удружења бавили се (3. п 4. јан. о. г.) иитањем о школском надзору. Они траже да је учнтељ у свом педагошком деловању самосталан, да се укине месин школски надзор и најближп службени претностављени да буде учитељу срескн школски надзорннк. Пошто увпђају, да за сад не могу постићц оићу школу без верског обележја (а замишљају да бп така школа ишла у корист једнолнког националног васпптања немачког народа), то траже да се настава у науцп вере средп према раније донетпм резолуцијама (Цвикау) т. ј. да буде без догматичне наставе. Значајан је тренутак бпо кад је скуп предао досадашњем председнику Лајшке-у скупљен прилог од 90.000 марака за з а к л а д у Л а ј ш к е. Ова ће служити као помоћ учитељима који су у борби за свој сталеж матерпјално оштећенп.

Из школске Садооуправе. Замена учитељу у школи. Марко Вујић учитељ у Куманп, подпео је овај нредлог в. кикнидском среском учит. збору:

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК