Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 59.

средстава усиеси непостигнути. Тек после тога долази на ред поступак Школског Савета, да се преко својих чланова увери о неисправности рада у основној настави. Ако би му то у опгате после и требало. Овако ћемо остати по старом, да ће Школ. Савет, полазећи са становишта основне наставе, доћи у главном до уверења, да осн. настава одговара. својој задаћи, а гимназија ће и даље, посматрајући ствар са свога становишта, остати нри своме уверењу, да не добија довољно спремну децу. М.

Предавања за увод у експерименталну педагогију Од Др. Е. Мојмана. Превод Др. П. Радосављеви^а, ТреЛе ире/џвање. Телесно и духовно развиће детета у опће. (Наетавак.) Много важније по варијације развића је време пре и за време пубертета. Ово је време различито за различите расе и народе. Код јужнвјих народа оно се уопште раније јавља него ли у севернијих. Оеда, оно је другојачије код оба спола. Код девојчица оно се раније јавља него ли у дечака. У просеку време од 13. до 14. год. 1 ) живста највише се даде утецати од пубертета у девојчица. а у дечака то се време налази између 14 и 17. год. живота. Тачније податке, који додуше вреде већим делом само за кзвесне нације и места, добио је Кетле у Белгији, Иаглиани у Турину, Таунсенд Портер на школској деци у Сент Лују (Америка), Мекдонелд у Вашингтону, Мчтиегка у Прагу и Сак у Москви, Шмид, Хасе, ЈГандсбергер, госпођа Бг. Л. Хеш-Ернст у Цириху и др. Табеларни преглед свих ових мерен,а молим вас да потражите у делу госпође Хеш-Ернст, у коме су изнеЈ ) При испитивању гоопође Г)г, Хеш-Ернст показало се, да швајцарске девојчице са 14 год. показују уопће завршено пубертетско развиће; при том оне истодобно све то слабије напредују у својпј мишикној снази и издржл,ивости, док је развиће у дечака за време пубертета „много хармоничније". П)1с1., стр. 14*^.

сене и прегледне кривуље перр1Јода развића. 1 ) Доба непосредно иред пубертетом већим је делом перијода брзог и појачаног развића. Почетни пубертет доноси многе неправилности и застој у току развића. • Тај застој протеже се на васколике телесне и духовне Функције дететове, и због тога је добро, да се у тим годинама узме обзир на умањавање његове способности напредовања. Осим тих обијух варијацијоних перијода могу се доказати прилично конштантне перијодичке варијације у развићу школске деце, што изгледа да зависи од других узрока. Тако су Гилберт и Скрипчер у Њухевну (Конектикет, Америка) пронашли типичке развојне варијације за многобројне појединчане телесне и духовне Функције, из којих се може извести опћа перијодика телесног развића у детета. 2 ) Тако се н. пр. нашло, да се у дечака у 9. па и у 9. до 10. год. опет јавља једна варијација, особито брже појачање појединчаних Функција, па се доба од 6—9. год. с правом означава као време, једполиког и бржег развића а после тога почињу неправилности. У свим тим појавама сполови се битно разликују. Развиће девојчица од 11 —12. године, брже је од развића дечака, а после дечаци наткриљују. Максимум прираста у дужину и тежину — према Шмид-Монардовим мерењима на школској деци у Хали на Сали — бржије од девојчица него ли у дечака, н. пр. девојчице постижу највећи ирираст у дужину са 12 годином, а највећи прираст тежине са 14. год,; дечаци опет постижу прво са 15., а друго са 16 — 17. год. У иојединости се пећу више упуштати у варијације развића, већ ћу спо менути неколико других нојава, које по свој прилици стоје у вези са варијацијама рашића. Већ сам пре напоменуо, да се у свим дискузованим појавама јавља извесни иаралитет између телесног и духовног развића. Но на жалост, ми не знамо много о сигурности мере овог паралитета; испитивања као шго су Ален Гилбертова (и х ) Сравни 1. прилог при крају прве свеске овог дела, 2 ) Сравни: бћкПез 1хот Ше Уа1е ^а!)ога!огу, есШес! у Е. \У. 8спр1иге, II., 1894., стр. 40. и даље. %