Школски гласник

Бр. 4.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 63.

бодно њихово мњење; то пак иравда ве може чинити. Правда је много опрезнијк; љубав је ватренија. Недостатак ирве јесте често бити врло хладан; недостатак друге јесте моћи заћи. Идеал би била љубав која се никад не би односила на правду. ОДЕЉАК XVII. Дужности према породици. Јасно је, да човечије дужности нису једнаке према ближњима. Извесна бића имају право на више обзирности од паше стране него друга, јер су она с нама у вези, било крвној, било пак у вези з»једничке нам отаџбвне. Ето, зашго имамо партикуларних дужности према бићима, која образују нашу Фамилију и нашу отаџбину и према самој Фамилији и самој отаџбини. Да видамо прво дужеости према члановима наше Фамилије и дужности према самој Фамилији, цењеној као једно разнолико и колективно биће. Дужности према члановима фамилије. Ове су дужности основане у ирвом реду на вези, коју утврђује живот Фамилије, и на везама, које потичу из заједнпце порекла. Ове су две врсте веза независне једна од друге, и свака је довољна да одреди дужности: живот Фамилије, без заједнице порекла, довољан је да створи супрузима реципрочне дужности; и обратно заједничко порекло довољно је да пас веже за родитеље, без којих не можемо живети. У опће речено, дужности према члановима наше Фамилије јесу обичне дужности према нашим ближњима, али оне ностају опширније чињеницом родитељства. Овде су дужности опсганције детаљно разложене; дужности апетанкције потребују исти степен строгости. Међу родитељима није довољна цравичност: треба хришћанске љубави, треба милости. Изнесимо засебно најважније од ових дужности, дужности родитеља према својој деци, и дужности деце према својим родитељима. Родитељи су етворили личност сво^е деце. То је једно добро, које су им пружили, јер је живот једно добро. Али егзистенцијом тако да управљају, како ће у њој

уживати моћи. Они треба своју децу да подигну, да се старају за њихове материјалне потребе, да им пруже научне, техничкогенералне и снецијалне инструкције, што ће истоме бићу донети користи као и другима, који га начинише човеком у најузвешенијем смислу речи. И обратно, родитељи имају над својом децом очинске моћи. Ова се моћ оснива искључиво на интересу саме деце, која не могу имати бољих надзорника од родитеља. Из тога сљеди, да ова моћ има грашце, родитељи могу служити само до оне границе, докле добро уређен интерес деце то дозвољава. Ето, зашто не смеју, на пример родитељи присилатп своје дете, да се ода каквом занату, који се противи вољи његовој, јер то интерес његов изискује. Дужпости деце према родитељииа су: послушност (материјалне природе), респект (иителектуалне), љубав (осећајне природе). Дужности према фамилији. Фамилија, цењена опстрактно, образује једну целину, која има јединства, својих делова, чланов^ својих, поглавица својих, која има једну историју, традиција, један дух, један карактер, једном речи; једну праву моралну личност. Респектовати ваља ту моралну личност, суделовати у прогресу тела, чији смо члан. Зато треба да слушамо ауторитет шеФа породице, видљив знак моралног јединства те куће; дужни смо својом снагом и добром вољом суделовати у раду Фамилијарног шеФа и тиме олакшавати посао његов. Дужни смо сљедовати традицијама ваљаности и врлине, завештаним прецима, и које су заједничка очевина Фамилије. Делати треба за добро свију чланова који је образују; љубити и поштовати ју с поља. Једном речи, треба ди чинимо све оно што је поштено, колико је год могуће, у кући од које потичемо. (Свршиће се).

Избор у реситовању у средњем тенају; избор комада; објашњења. Под рсчју вежбање у респтовању, шг ћемо у овој прилици разумевати искључнво литерарно реситоваље, а не оно обично на-