Школски гласник

Бр. 4.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

С!тр. 65.

Ако се одабрани комад не налази у некој од књига које ученицн имају у својим рукама, он се мора чнтко исиисати на табли и иреиисати од свакога ученнка; ово преписивање може послужитп као вежбање у писању, али учитељ мора пазити да свн ученицн потпуно тачно препишу. Пошто ученици треба да уче само оно штб разумеју, то се дотична ствар мора темељно објаснити, како у погледу на мислп тако и у погледу на облик, при чему се учитељ мора иостарати да пађе и истакне моралну поуку која из комада пстнче и да покаже примену у животу човека илп детета. И сама дикција — изговор — мора бити иредмет наше најозбиљније бриге, не с тога што биемо ми иомишљали да стварамо глумце и декламаторе, но с тога што је важно да ученици науче да ове ствари исказују на разумљив начин и да иокажу да добро разумеју и осећају оно што реситују. Најбољи начпн да се дође до доброг резултата јесте да се одређени комад прво намени за лекцију из чнтања. У сваком елучају нужно је да се учнтељ и сам вежба да чита разумљиво п са укусом, како би могао нримером проповедати. Разгледајмо сад како ћемо иостунпти да бисмо објаснили Ла Фонтенову басну, Газда и његова деца, која спаја у себи све услове које смо горе захтевалп за средњи течај. (Ова је басна сваком позиата, што ће ми допустити да скраћујем, а пз тога сам је разлога и изабрао.) ИспричајМо деци најпре предмет ове басне, јер је то изврстан и можда иајбољи начин да се добро разуме. Уверимо се номоћу неколпко питања да деца одиста разумеју о чему је говор. После тога прочитајмо текст самога баснословца и тралшмо да га и неко од ученика прочита. Тек сад настаје моменат за објашњавање. Почнимо са објашњавањем израза који би се могли рђаво разумети. То је благо 1 које најмање превари; реч благо означава ма какво имање, добро, богатство. Сва богаства могу да нас изневере: кућа може изгорети, жетва може бити уиропашћена од града, итд. На против, рад обично даје очекнвану награду. Један богат газда: за време Ла Фонтена, газдом звао се је онај тежак који је био довољпо

1 Односи се на рад као извор благостања.

имућан да може имати бар рало волова. Он је орао своју земљу, а за плату орао је и земљу сиромашних земљорадпика којн нису били у стању да држе свој плуг. — Г о в ор п о и м ј е и а с а м о: овако се баснословац изражава да бп дао већи значај своме говору. Сакривепо благо, то је тајна коју човек за себе чува. Чим буде август: то јест чим пређе жетва, — к о п ај т е, п р е т урајте, окопавајте: парочито окопавајте. Отац саветује децу тако да, тражећи благо уједно обрађују и земљу. Ово је мудар с.авет и срећа је што су га деца послушала, те у место само да су копала, она су превртала и окопавала земљу. Новца скривенога нигде: ово је елипса 1 и ипверсија. 2 Није нигде било скривенога новца. — Р а д ј е б л а г о: ако нам и не донесе богатство, он нам је довољан да пзбегнемо снротињу. Пошто учитељ даде ова објашњења или успе да му их сама деца пронађу, остаје му још да више ученнка прочптају задату ствар. На овај се начин учење знатно олакшава. У Скопљу, 28. септ. 1909. године. С Францускога: Р. Огњановић.

Педагошки преглед. Предлог за школски закон у Италији. Миппстарство је поднело комори 10. фебр. иови школски закои. У њему су одређења о издржавању школе, школским зградама, сеоским школама, учитељским платама, о настави одраслих неписмених и војника, о учитељском образовању, о обвезности наставе и заштити омладине, о централној управи н надзору школа. Мисао водиља је целог школског ирограма бој против неппсменостп. Истпчу се три главне идеје: Старање о бољим школскпм зградама, боље плате н боље образовање учитеља и уређена школска управа. За подизање потребннх школских зграда ставља држава па расположење за 12 година но 20 мнлијуна, камата да падне на терет држави, а општнне да амортнзирају главницу иа 50 година. Један део новца одређен је за више заводе. Од 1910. до 1920. приноси на уређење школа днзаће се са 1 Прећутавање. 2 Изврнут ред речи.