Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 6. У Новодо Саду, 31. доарта 1910. Год. III.

САДРЖАЈ : Шта очекује школа од сабора? — Предавања за увод у експерименталву педагогију, од др. Е. Мојмана, превод др. П. Радосавл>евића. — Данашња јавна настава у Немачкој. — Образовање воље, од Жарка Благојевића. Школа и настава: Против управитељиид на вишим женским школама. — ГрамоФон као учило. РеФорме у I. разр. осн. школе. — КинематограФ као учило. — Учитељство: Састанак српских вероисповедних забавиља. — Не цвату руже учитељима ни у Чешкој. — Практичне обраде: Лекција о лептиру, — О дописници. — Из праксе: Говор у кору. — Из школске самоуправе: Учитељ катихета. — Листак: Дечја општина у Америци. — Допис: Ст. Бечеј. Белешке. — Нове књигс, — Исправак.

Шта оченује шнола од сабора?

Према чињеницама да се за 40 година на унапређењу наше школе слабо што урадило, могло би се изпети питање шта очекује наша школа и народна просвета од сабора? Да је на овоме послу бар што шта рађено и то са неким извесним планом, могло би се одабрати сада што не одго вара сувременим захтевима и рећи: Ово ћемо изменути и удесити онако како је то већ давно урађено код напреднијих народа. Но код нас се од постанка школске самоуправе није на том пољу ништа с планом радило, па се тако ништа вије ни урадило. Наунутрашњемуређењу школе, дакле у настави, у најважнијем њеном огранку стојимо на једвом месту и сав живот тога огранка зависи од слабије или јаче напредности иојединих учитељских снага. 0 организованом раду и иницијативи у том раду од стране оних Фактора, који су позвани да воде целу просветну ствар, нема у нас ничега. Рад тих Фактора концентрисао се на поље администрације и суђења, на један механичан посао, који је тек у другој линији потребан за добар и правилан развитак просвете у на роду. Ово се већ давно опазило, с тога је још равијих година ноникла у учитељству тежња, да се томе помогне. Склоп појединих тела, која су у нас позвана да настави и просвети дају живота, неподесан је. У њему су спојене две гране рада, које нису за тако тесно, заједничко дру-

штво, те су две гране административан и просветни правац. Са незгодног еклопа појединах наших школских тела, неправилно је схватана и сама задаћа тих тела. У њих долазе људи којимаје администрација, механичко надзиравгње, суђење, све и сва, а унапређење просветних идеја сасвим споредна ствар. Ово је учитељство давно опазило и почело радити на томе, да оно уђе у поједина тела и даде им стварнија просветна полета, а изведе их из простог канцеларијског сиетема на корисније и напреднпје поље рада. Но таке тежње учитељске нису правилно схваћеае. Оее су схваћене као жудња за влашћу, а пе за напреднијим радом. Према таком схватању, употребпла се и томе сродна оперисања нрема учитељству. Док су учитељи користили слепо послушно партијским интересима појединих странака, дотле им се обећавало да ће им се жеља иснунити да дођу у та школска тела и по нешто им се од тога обећања и давало. Но кад учитељи уђоше у та тела и почеше застунати у њима школску ствар онако, како сам интерес школе и наставе захтева, убрзо партије увидепте да то не одговара партијским интересима, те окренуше онаклију према учитељству. Ово је један Факт који не даје сведоџбу културе онима, који веле да дрмају с јавним мишљењем. Но још је горе од овога што се оваким појмовима учитељским . о унапређењу народне нро-