Школски гласник

Стр. 108.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 7.

инФормисати" од којег стручљака, иа ће је застуиати као и стручњаа". То су речи оних адвоката, чија је странка подилазила и подилази учитељима док јој требају, а носле диктира анатеме против учитеља, кад ови затраже оно што им по праву припада као представницима просветва рада у народу. Шта ће дакле у таким назадеим друштвеним ириликама учктељство? Оно ће чекати срећу, да му други кроји капу А како му кроји, то смо се и ми уверили, а и они наши старији пре нас. Место да се сво учитељство поучи на тим прошлим својим погрешкама, а оно и данас још има у свом колу наивних људи који верују празним обећањима; оно и данас има људи који под видом заступања неког правца у народну корист, иду затим да својим личним интересима или свом личном престижу задовоље. А општа ствар учитељска и школска, дакле ствар народне просвећености, нека чека до бољих времена. И то је онда рад у корист неког просветног програма за народ! Лепа просвета и лепи изгледи за напредак! Кад год дође до сабора онда се јасно покаже колико има истине, љубави и самонрегора у оеих, који дотле онако силно грме у корист народне просвете по разним новинарским чланцима и разним орацијама у народу. И све ће то дотле тако бити, док учитељи не буду сви до једног прво учитељи, па онда чланови партија, кортеши и томе слично. А кад они једном дођу до уверења да је пре сваке партије, па ма она како часна била, потребно бити прво борац за идеју онога позива којем смо ее посветили, онда ће они све прееуђивати са другим мерилом и тек онда ће знати дати сваком и свачем оно место које му одговара. Сви они који много обећавају учитељима, а ништа не дају, знају каква лежи моћ у нробуђеном самопознању уједињене снаге учитељске, за то и настоје да у учитељству подржавају и онаке, који ће смегати општој заједничкој акцији учитељској. Сви ти знају и схваћају, да би така заједничка акција учитељска, окренула из темеља правац досадашњег јавног рада на нросветном унапређењу народном и да би таким радом, престало царство мрака, и све

празне орације да не би наилазиле ни на какав одзив у народу, који би видео да се са говора прешло на дела, од којих он има стварне користи и по свој подмладак и по своју кућу и по своју сретнију и берићетнију будућност у онште. Но све то може бити тек опда, кад ми учитељи не будемо гледали сву срећу у положају добро записаних кортеша, него кад свој рад будемо улагали у идеалније сврхе, као искрени и прави пријатељи и чувари иародне свести од сваке инвазије, која иде за тим да га тренутно ексилоатише у своје уске цељи, До год учитељство не буде у ширим размерама и заједнички развило у том нравцу рад, дотле ће ишчекивати из туђих шака шта му се да и ако му се што да, у корист његовог и школског положаја, угледа и самосталности, а кад једном нође правим правцем овда ће учитељство бити господар ирилика. М,

ЗЛКОН ПКЦЕЛЕРЛЦИЈЕ И ПОЈПЧНВПЊЕ СЕН30РИЧК0Г НДДРЛЖЕЊН. — Пеихолошко-педагошка штудијица. Бг. рШ. & раес!. Паја Р. Радосављевић. Факат да су Песталоцијеве нросте али дивне интуиције уродиле ванредним илодом, довољан је доказ ђенијалности тог светеког Фалантропа. Школски системи, који су основани на доктрина еензоричког, осетног, чулног настављања, живи су споменици успомене тог сиромашног али ђееијалног Швајцарца. Из језгре његових идеја и живота потекла су забавишта, лабораторпјска метода, штудија ирироде, ручни рад и многи други битни чиниоци наше модерне ваставе. ЕБегов непрестани поклич, који је после тога од.јекивао у нрограму скоро сваког озбиљног педагошког реФорматора, беше: „Баз Гипс1атеп4 с!е8 [Јп!егг 1 сћ 18 181 сНе Апасћаиип^", што у нашем знача: основица наставе лежи у чулном посматрању. „Прво развиће дететових мисли", вели он, „врло се квари вербалним системом настављања". Н>егов захтев да наставу морамо психологизирати (,,1сћ \\ г П1 с!еп тепвсћНсћеп ЦпЈгегпсћ! р§у-