Школски гласник

Бр. 7.

ШКОЛСКМ ГЛАСНИК

Стр. 109.

сћо1о§'1у1егеп") таман пристаје и подупире новији захтев: школу морамо социјализирати. 1 Само на темељу уједињења ових двају комплементарних истина илп процеса може нас педагогвја задовољити. Оно што је Песталоци емпиријски и интуитивно открио, данас се оснива на научним истипама. Кадје он онако тврдоглаво јашио на личном посматрању и на аквизицији индивидуалног искуства као 81пе ^иа поп раног васпитања, он је је просто ишао по плану ког се природа већ одавна држала. Новији прилози славних хистолога пружише научно оправдање за ту знамениту педагошку доктрину. Ја би то могао сумирати као закон акцелерације и појачавање сеазоричког надражења. Према истраживањима шпањолског хистолога: Рамон а Кахала и других светских неуролога 2 позеато је да између чулних органа и различитих поља коре великог мозга, постоје врло уско спојени ланци кондуктора или неурона, према којима се једна једина импресија (утисак, упечатак) вођена помоћу једног јединог елемента ланца спровађа, као оно лавина, све то већим бројем нервних ћелија док се напокон читава рпа нервних ћелија не надражи у церебралном кортексу (кори великога мозга). То изгледа да је опћи закон, закон који се може применити на ева чула. Узмимо на прилику чуло вида. У ^оуеа сеи 1;гаН8 геНпае, где је видна оштрина највећа, један штапић или чепић, на кога је пала сунчана или светла зрака преноси ексцитацију (надражење), на бииоларну ћелију; ова опет спровађа тај надражај ганглијској ћелији што лежи испод ње (ћелија ганглијонског сл ја); ова опет ћелија, помоћу нервних продужења 1 Овај захтев у нас Срба и Хрвата најбоље заступа београдски проФесор: Др. Милан Шевић, који је одавна осетио непотпуност нате официјелне, Хербартовачке Педагогије, 2 К а т о п а С а ј а 1, Е1т§е НуроШезеп ићег с1еп апакнтвсћеп Месћашзтиз с!ег ИеепШЛшф, с!ег Азвос'т11 (н1 ипЛ «1ег АићпоЉваткеИ („ ЛгсМу !иг Апа1;01111е ипс! Рћ8уо1о§1е, 1895.); Исти : 8иг 1а тогрћоЈо^е е! 1ез соппехшпз с1е е,1етеп& с1е 1а геИпе с1ез У18баих. („Апа1от18сћег АљаеЈдег, 1899.): Исги: Еез поиуеПен Иеез виг 1а 8ћ 'ис1иге с1и зув^ете пеуеих (Рапв, 1895.); Исти : Тће Сго.ошап 1.ес1иге8 („РгосеесИпЈЈв о! 1ће Еоуа1 8ос1е1у", ћопс1оп, св, XV.). — 8сћ\уаЉе, Лпм1отк с!ег Зшпевог,«'апе: ЕсИп^ег и многи други,

богато се разграњава по предњем делу четвероквржја преносећи надражење на овећи број ћелијичних група; напослетку, акеонски, осовински цилиндпи тих ћелијичних група завршују се у окципталном, потиљном делу коре великога мозга, где оне, помоћу својих огранака, долазе у дотицај са џбунастим завршецима неизмерног броја пирамидалних ћелија. Стога: у једној јединој импресији, коју прима један једини чепић, стотине шш можда и хиљаде нервних ћелија кортикалне ареје (поља велике можђане коре) троше своју нервну енергију. Тај исти процес огледа се и у погледу на аудитивни (акустички, слушни) апарат. Једна илн две длакасте ћежије Кортијевог органа, пренашају надражење акустичког нервног влаква (ћелија ганглијске шпирале пужића), које са своје стране продужује надражење ка вентралном, предњем акустичком зрну продужене мождине, У овом месту свако акустичко коренито влакно, помоћу бифуркације (Келикер, Хелд и други) и безбројних колатерала, пренаша покрет по многобројним нервним ћелијама. — Сваки тај кондуктор или оеовински цилиндар ћелиј& вентралног нуклеуса (језгре, зрна) иде ка трапезоидном телу продужене мождине, где номоћу својих многобројеих колатерала, нове серије неурона, што леже у нуклеусу трапезиума, вишег маслинастог тела, нуклеуса премаслиеског и нуклеуса задњег четвероквржја, етупају у лаеац кондукције; напослетку то допире до коре великог мозга (кортекса), где се оно по свој прилици раснростире преко овеће групе пирамидалних ћелија. Према Рамон а Кахалута лавинска метода кондукције (спровађања), огледа се и у чулном апарату за мирисање. И заиста, изгледа да је то обични поредак аФерентних (сеезоричких, осетних) живаца уопће. Голџи, Кахал, фон Ленхосек, ван Гехухтен, Келикер, Рецијус и други припознати хистолози могли би се навести као ауторитети за та тврђења. Стога је очита ствар, да је број пирамидалних ћелија коре великога мозга, покренуте надражењем са периФерије, неизмерно велики, без обзира на то што је,