Школски гласник

Стр 110,

ШКОЛСКИ ГЛАСгШК

Бр. 7.

можда, само мали број периФеријско -ееезоричких ћелија надражен. Због тога физичка основица перцеицвје или чулое презентације није једна једина ћелија. Свака ћелија у кортексу имајући удела у иерцеоцији (чулном опажању, „зору" како вели Басаричек) може бити јединица Функ цијонирајући често иута у другим нерценцијоним комалексима или чулеим сложа јима. То је врло важно при тумачењу асоцијације, имагинације, меморије и т. јј. ! Г)г. тесћ Рамон а Кахал, од кога сам у главноме побрао ова анатомска Факта, сугерира да кортикална сензоричка средишта престављају нраву, повећану и проширену пројекцију сеозоричке површине чулеих органа, и да, ради тога, постоји централна мрежњача и цеетралан Кортијев орган. Додуше, свака периФеријска сензоричка ћелија није заступљена у церебралном кортексу као једпа једина пирамидална ћелија, као што то мисле мпоги популарни писци, већ је она репрезеитовапа групом таких ћелија. Тачна суштиеа нервног вадражења и дан дањи је проблематичка По свој прилипи да то за собом повлачи декомпозицију врло комилексних и несталних хемијских сложаја. То се упоређивало са визом кућа од карата или редом цигаља. Поремећај, експлозија у једном крају низа изазива покрет читавог реда, и тај покрет, у своме ходу, сабире све то већи потицај и моментум. Ако је то тако онда је акцелерација и нојачање нервног надражења у сенз»ричком апарату опет од значаја. Надаље, примарни периФеријеки надражај може бити скоро иедеФинитивно мали, а резултирајућа мишнћна реакција врло велика и иосве несаразмерна јачини примарног надражења, као што је то случај на прилику у грчевима што потечу од голицања (шкакљања, тугаљзвости). Може бити да су нервне ћелије што леже на путу кондукције, у неку руку резервоари 1 На темељу тог схваћања ја еам евоје мисли изнео у евојим заеебним књигама: „ХЈ V 0 с1 и е кзр е 1'1т ел1а1пи Р 8 1 ћ 0 1 О §■ 1 ј и" (I. ев., 190«,; II. ев., 1909.); „Н а ц р т опће пеихологије" (1909.), „ТЈтоД ,и е к з р е г з т в р (; а 1 п и р е Л а §'о 1 ј и" (I. ев. већ је готова, а издаће је хрв. педаг. књижевни збор у Загребу); „Пеихологија за учитељ.е евију ш к о л а" (ово је моје највеће дело; налази ее у рукопиеу код беогр.-учит. удружења).

и да активна енергвја сваке нервне ћелије исцрпљује јошвећу залиху у наредним нервпим ћелијама. Шта више, велики број нервних ћелија довода се у везу, и сабрана нервна енергија на крају крајева бива посве изван саразмера напрама броју ћелија, које су у први мах биле аегажоване. Испољчвање епилентичких грчева изгледа да ја оваке природе. Ма како важан бпо овај закое о акце лерацији и појачавању, инак се не сме смести с ума једна друга страна питања. На први поглед човек би могао претпоставити, да ако је овај закон иствнит и ваљаз, опда се држање мора равнати према природи и јачини активних надражаја. Додуше то не повлачи за собом и чињеницу, да надражаји делују на већ оргаписану структуру, која је готова да реагира на таке и таке надражаје а нз на друге. Са Физијолошке страее неке нервне ћелије јесу пабрекеуте, напуњене, а са психолошке стране постоје одговарајућа интересовања. Насрћи и врти се око организма колико год хоћеш на ипак некоји надражаји, релативно говорећи, не ће ни мало реагррати, док с друге стране персистентне, екселозивне реакције могу да се изазову са привидео незнатним надражајима. Ни нлјвеће на најслађе ораторство не ће такнутн маче да вам се приближи, док мигање врпце по поду моћно делује на предаторне, пожудее карактеристике, које су својствене само мачјем роду. Десет заповеди Вожјих ее садрже заповед да родитељи воле своју децу, но, васколики јеци са синајског брда одлегаху са заповешћу, да деца треба да љубе и ноштују своје родитеље. Мајка седећи у парку по коме се сиграју хпљаду живахне деце чуће плач свог детета поред све те буке и галаме. Очита је ствар да је у тој брзој реакцији по среди очекивање, пажљиво држање, Сшле су мобилизоване, готове на акцију. Оеде где се налазе наша интересовања, тамо ће бити и пут којим ћемо поћи. С тога ако узмемо два надражаја која изгледају да имају иодједеаку потенпију, онај надражај, који апелује иа набрекнуте чулне органе или централее нервне ћелаје, које су већ напуњене сувишио сабраном енергнјом, ностпћп ће да из