Школски гласник

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 113.

одмор за бадавадисаље, јер тим одмором добива најбоље време за евоју вдаститу штудију, за интензивну лектиру и време за спремање збирке. Још ако може своје Ферије или бар један део да проведе у изучавању земље и народа, онда му употребљено време неће бити изгубљено ни за доцнији живот. Штудент ужива на универзитету велику слободу, која је у највећој противеости са обузданим и принудним школским поступком. Он бира себи предавања но својој процени као и доценте, које ће слушати; а остаје му на вољу да редовно посећује предавања, или ако налази за умесније и да не иде на предавања већ да код куће ради. Он може и да мења универзитет по своме нахођењу. И тако поред потпуне слободе учења код проФесора постоји и слобода учења код штудената, која је драгоцена за немачког штудента јер му оставља, да слободно по својој индивидуалности бира себи поље науке, на коме жели да постигне циљ свога академског штудијума. На крају штудија постоје испити, који се не морају полагати; јер се сваки може избрисати из списка академских грађана а да ни један испит не полаже. Испити су двојаки: академски и државни. Академски се полажу пред Факултетом ради добивања академског достојанства; а државни се полажу пред испитном комисијом, коју држава одређује на извесно време, и овај положени испит јесте услов да се уђе у практички позив. 4.) Статистика. Немачка има 20 универзитета и једну академију. Од овог броја долази на Пруску 9: Берлин, Бон, Бреслава, Гетинген, Грајсвалд, Хале, Кил, Кенигсберг, Марбург и академија у Минстеру, која има само теолошки и философски Факултет; Баденска има у Фрајбургу и у Хајделбергу; ; Баварска у Ерлангену, Минхену и Вирцбургу; Хесенска у Гисену; Мекленбург у Ростоку; Елзас-Лотарингија у Штрасбургу; Саксонска у Липисци; Тириншке државе у Јени и Виртембершка у Тибингену. Сви ови универзитети имају Факултет за протестантску теологију сем Фрајбурга, Манхена. Минстра и Вирцбурга;

Факултети за католичку теологију иостоје у Бону, Бреслави и Тибингену поред протестантске и још у Фрајбургу, Минхену, Минстру и Вирцбургу. Сем Минстра. свугде постоје правни Факултати; а у Фрајбургу, Штрасбургу и Вирцбургу урачунавају се и национална економија и наука о Фзнансијама, које обично иду у философски Факултет, а које се у поменутим универзитетима зову правним и државним наукама. У Минхену и Тибиегену постоји Факултет за државно газдинство, односно за државне науке, на који се уписују нарочито будући административни чиновници, шумари и пољоделци. Медицински Факултети свугде постоје сем Минстра. Неподељени философски Факултети постоје на свима пруским универзитетима а онда још у Фрајбургу, Гисену, Јени, Липисци, Ростоку, Ерлангену, Минхену и Вирцбургу; а у последња два места одељен је Факултет у ФилосоФско -историчко-Филолошку и у математичко-природњачку сскцију. У Хајделбергу, Штрасбургу и Тибингену Факултет је потпуно подељен, јер поред философског Фнкултета постоји још и математнчкоприродњачки Факултет. На 20 уеиверзитета и академији у Минстру било је у зимњем течају 1897—1898. године 36.601 штудент заједно са слушаоцима и хоспнтантима, од којих н. пр. у Берлину беше 4700 поред 5606 иматрикулирани штудената. Од горњег броја долази до ЗО°/ 0 на медицинаре, по 25°/ 0 на јуристе и на слушаоце философског Факултета, 14°/ 0 на протестантске и 6°/» на католичке теологе. У години 1892. било је на универзитетима свега 2275 доцената и 25 лектора и то: на протестантску теологију 155 (102 редовна нроФесора, 30 ванредних и хонорарних, 23 прив. доцента); на католичку теологију 63 (49 редовних, 9 ванредних и хонорарних, 5 прив. доцената); на нравнички Факултет 222 (148 редовних, 31 ванредних и хонорарних, 43 прив. доцента); на медицински 638 (211 редовних, 189 ванредних и хонорарних, 238 прив. доцената); на философски 1197 (519 редовних, 332 ванредних и хонорарних. и 346 прив. доцената.