Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

В. Техничке велике школе. Стално напредовање значаја техничких наука за цео данашњи живот уч нило је, да се норед универзитета. који негују духовне науке, подигну н такова заводи, на којима ће више техвичко образовање добити научни облик. Ове политехпике или техничке велике школе тек су у најповије доба једеолико уређеве и то у облику, који их изједпачује с универзитетима, Од значаја је било за развиће ових школа, када су се 1879. годике сгшјиле у техничку велиау школу занатлиска академнја и грађевпнска академија у Верлпну, у чијем је штатуту евакова одредба у § 1.: „Техпичка велика школа има цил>, да иружи више образовање, које је потребно за технички позив у дрн;авној и онштанској слун?би и за индустриски ншвот као и да негује науке и вештине, које спадају у техничку наставу". И над овим школама води надзор миниетарство просвете а њихове уредбе су аналогне с уииверзитетским. И техничке велике школе подељене су на одељења, као што је Берлинска на 5 одељења: за архитектуру; за грађевинско инжињерство; за машинско инжињерство заједно с грађењем бродова; за хемију и рударство; за опште науке, нарочито за математику и природне науке. [И техничке велике школе имају своје ректоре са сенатом, којп чипе проФесори. ПроФесори појединих одељења образују колегије, које имају своје старешиае као што имају Факултети своје декане. Норед проФесора постоје доценти и приватпи допенти ; а хабилитација бива у појединим одељењима исто опако као и у Факултетима. И овде имају штуденти приличну слободу у избору предавања. У последње време и техничке велике школе добпше једно право, које су до сада имали само упиверзитети, што сада и оне могу давати једно академско достојанство, докторат инжињерима. У Немачкој има 9 вмшких техпичких школа и то: у Ахену, Берлину, Браупшвајгу, Дражђанима, Хановеру, Карлсруху, Минхену и Штутгарту. На овим школама радило је 1896. године 887 наставпика, који су имали 8682 слушаоцз, од којих је У 7 странаца. Технччке велике школе нмају

понајвише исту поделу одељења као што је у Берлину: али Ахен има још једно одељење за рударствво, Брауншвајг за Фармацевте и Мннхен за пољопривреднике. У одељењу за оиште науке превлађују математичко-природњачка предавања; а даље образовање у философији , литератури и језику као и у историји, најбоље се постиже у Дражђанима и Штутгарту. Пољопривредне велике школе постоје у Берлину и у ПопелсдорФу код Бона. Она у Берлину у вези је с техничком великом школом а ова с универзитетом у Бону, услед чега се њихови слушаоци могу уписати у дотичне велике школе. Рударске академије јесу у Берлину, Клаусталу у Харцу и у Фрајбургу у Саксонској. Оле служе за практичко и теориско образовање виших рударских чиновника. Предмети у овим академијама јесу рударство, наука о топионицама и сољанама као и помоћне науке: вкша математика, миаералогија, геогнозија, хемија, механпка и наука о машинама, Шумарске академије, којима је задатак да даду више шумско образовање, нарочито прострапо теориско и практично образовање за службу у државној шум ској управп, постоје у АшаФенбургу, Еберсвалду, Ајзенаху, Миндену и Таранту. Штудије у овии школама трају 4 семестра, само у Тарапту за нотпуну штудију узима се најмање 5 семестара. М а р в е н о - л е к а р с к е а к а д е м и ј е постоје у Берлину, Дражђа;.има, Хановеру, Мипхену и Штутгарту. Оне служе оастави и испитивању у домашају марвенолекарске науке и њених помоћних наука. Ради потпуности да споменемо и трговачку велику школу, у Липисци, која у наслону на универзитет има да даде трговцима научио образовање у нацпоналноекономном и меркантилном погледу. Овакова школа биће ускоро подигнута и у Франкфурту на Мајни. Сва ови заводи управљали су се у своме уређењу према упиверзитетима, као што им и редовпи учптељи носе титулу проФес ра и могу се свугде хабитилирати као приватпи доценти. (Наставиће се).