Школски гласник

Стр. 126.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 8.

учитеља до миле воље пролонгирајући привременост у недоглед, као што је то до сад по Барањи чињено! Зар је то човечно, као што се то код нас све до јуче практиковало, — нарочиго у будимској епархији, — да су учитељице у вечитој привремености намештене биле, те као такове нити су имахе ирава на петогодиша>е доплатке, нити су могле бити чланови пензионог државног Фонда? Куд је то водило? Просјачком штапу. То је баш по оној народној: „Ради до мрака, па иди до врага". Оваки поступци наших власти убијају и последљи трунак одушевљења срп. учи тељу! Изнео сам ова решења, да се учитељи, којима би случајно непозната била а међутим потребна, — изволе истима послужити. Ако ми становиште није погрешно, т. ј. ако преднаведено решење највишег др жавног суда има повратну гнагу, многе учитељице у Барањи могу рачунати да ће им се привремене године службовања приликом додељивања петогодишњих доплатака морати у обзир узети, разуме се ако буду потраживале.* Л, К.

ЗНКОН ЛКЦЕЈ1ЕРНЦИЈЕ И ПОЈПЧЛВДЊЕ СЕН30РИЧК0Г ННДРЛЖЕЊЛ. — Пеихолошко-педагошка штудијица. Бг. рћП. & раес1. Паја Р. Радосављевић. (Наетавак.) Моторички покрети могу појачати чулна ПОЉа, Као доказ за ово могли би цитирати све појаве храбрења и раскураживања. Моторски покрети могу појачити друге моторичке покрете. Извесна занимања повлаче за собом живљу духовну акцију, а живља церебрална или духовна акција опет може изазвати брже телесне активности. Држање каквог објекта у руци некоме помаже у мишљењу, другима то појачава * Држимо, да је најпростији пут да учител>иде, које су још пре овОга решења управног^суда учитељевале, затраже своје квинквенале и евентуално изазову тумачење тог суда, да ли.то судско репнње има и новратну моћ? Уред. „Школ. Гласника."

вештину у каквом продуцирању, трчању и т. д. (Наравно некоји Феномени могу се протумачити у светлости аутоматизма, где се несносви покрети спречавају.) Немачка навпка, коју сам често пута оаажао, да се са кажинрстом глади нос но страни, и навика извијања главе за време решавања каквог замршеног проблема, падражује завршетке петог пара мождааих живаца (иегупв {НдетГпиб), проузрокујући тиме већу детерминацчју крви у мозгу и повећавајући духовну акцију (Сравни: П а и I е г В г и п 1; о п, Ас11оп оГ МеТсЈпеа, 1909. стр. 1*68. и даље.) Повећано сензоричио надражење може помоћу асоцијације или сугестије изазвати друге моторичке покрете. Рецимо на прилику да комад меса обесим над псећом главом и да му кажем да скочи по њега! Његов први скок тек што није дочепао месо. Шаров опет скочи и још више се приближи месу. Зашто је он боље скочио по други пут? Не због тога што у мује да је већи скок потребан да се дође до меса, већ ради тога, што је при првом скоку добио јачи надражај месног мириса, крви, боје и апетита. Претпоставимо сад да је место меса била обешена каква црвена крпа и да шарова прође воља да скочи по други пут. То није због тога што он закључује да ће му крпа нашкодши. већ он има неку врсту осета, који одузима оно, што ]'е већ имало надражај апетита. Та је С1в;^р — ствар сензацијоналне динамогеније или сугестије, и детиње стање духа све до конца његове друге године је мање или више исто тако. У лудој навици учитељевој, слаба школска оцена често се пута приписује ђаку, место да је учитељ већу силу посветио редању надражаја и тим осигурао реанцију и самоизражавање од стране ђака. Закон дифузије нервних струја баца још више светлости на ствар о којој је ГОВОр. Примера ради, јаки болови често пута за собом повлаче много веће поље него што је повређено поље. То може резултовати у грчевитим покретима васколиког тела Музички тонови појачавају финије разликовање боја и вида. (Сравни У рбанчићев рад у: „Атепсап Јопгпа! о?