Школски гласник

Бр. 8.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 127.

РвусћоЊ^у", св. I. стр. 530. и даље.) Тиј закон диФузије се огледа и у азоцајацији идеја. Многобројпи експерименти доказују, да надражење једног сензоричког поља у кортексу појачава активност суседних поља. У с 1учају асоцијације идеја нервни систем, па ма то било гато му драго, дифузира у различита п ља, а особито у правцу једног партикуларног поља. изазивајући тиме јелну асоцајативну идеју или покрет. Надражеље првог сепзоричког по љч неопходно п влачи према гореистакнутом закову надражеље већег броја нервних ћелија у том пољу. С психичке стране опажање ће бити иуно појединости, с много живости и персистенције. Идеја, што је настала услед асоцијације, садржаваће мање детаља и моаге бити мање живахна и персистентна што долази по свој прилици од тога, да је мање нервних ћелија ангажовано и да је по среди мање нервне енергије. Због тога је перцепција, инФормација о директном сенз^ричком надраже жењу из прве руке, — компаративно говорећи — пуна, живахна, потпуна и трајиа. ИнФормација из друге руке, т. ј. зпа ње о једном чулу изведеном помоћу асоцијације идеја из чулног поља првог надражења, јесте у другу руку мање потпуно, нејасније, тамно и мање перманентно. Ванредни значај ове разлике између примарног сензоричког знања и инФормацнје из друге руке, тешко да се може много нагласити или сувише илустровати. То је тако пуно значења и црегнантно са копзеквеацајама и то не само у педагошким стварима, већ и у свим приликама живота. Илустрација из свакидањ^г живота, па ма како она била проста и очевидна, послужиће нам да разлика буде још јаснија. Рецимо н. пр. дн је А био присутан при арестовању човека, који је ухваћен у вр шењу криминалног дела. Благодарећи том процесу појачавајућег чулвог надражења, А имађаше видна опажања с великом живошћу, појединости и персистенције; он види, као у каквој великој слици на платну, акције к мбатаната, лица околне гомпле, погнуто држање хапсеника, полицмјску руку за окривљениковом јаком и пратњу овога у затвор. У А-овом опису аФере једн°ј другој особи, Б, која није била при

том чину, психички резултатл што су изазвани у Б-овом духу посве су друкчије природе од ош х пио их је добила особа А, која је била присутна при самом чину. Б-ове аудитивне импресије (слушни утисцп) при елушању описа могу се клаеиФИковати као инФормација из друге руке са свим карактерпст^кама таке инФормације; но било то непотпуно како му драго, оно даје прилике за још већу детерминацију или пометеност, јер услед диФузије нерв них струја из аудитивног поља у различите делове нервног система, а нарочито у видно поље, само један део долази у видно поља и побуђује асоцијиране идеје, које само донекле одговарају перцептуалним видним презентацијама у случају особе А, која је била на лицу места. У Бовој видној слици случаји поједин сти фдле — све је тампо, перазговетно и нејасно. Можда он није у стању да види израза на лицу злочивчеву разнолика и променљива држања гомиле људи и т. д. Скоро у сваком случају Фали му партикуларност. То беше неки нолицај, неки злочин и нека нејасна гомила света. Са Физијолошке стране можемо слободно рећи, да су у А-овим видним опажајима покренуте хиљаде нервних ћелија у окципиталној (потиљној) кори великога мозга, док у случају видне слике са особе Б, само неколако видних нервних ћелија беху покренуте од страпе слушног поља. Конзеквевција тогд је : сиромаштво духовних слика, нетачност, несталност и нејасност. (Свршиће се.)

Образоваље воље. Жарко Благојевић. — Сомбор. (Наетавак.) А. Образовање воље непосредним начином. 2. Кажњавањем. У старија времена су људи телесну казну како у школи тако и у друштвеном погледу друкчије појимали. То је била нека врста застрашивања, угрожавања од извесних дела. Од тога је доцније постала освета, враћање зајма (гетапсће, Уег^еШт^), као