Школски гласник

Стр. 130.

Како пак баш у овдашњој школи поетоји та установа по моме предлогу, и како са својим килегама имам и извесног искуства, мислим да сам иозван да изнесем своје гледиште и заједиичко искуство, те да тпме унесем више светлости у то иитање. * Одмах морам рећи, да је моје мишљење у Корист завођења школ. штедионица. То ћу своје мишљење поткрепити разлозима, к јима ћу у исто време покушати да обе сиажим разлоге изнете у наведеном решгњу. Ево тих разлога: 1. Три су најглавнија васпитна Фактора: породица, друштво и школа. Наше породично васпитање је на врло рђавој основи, оно је и погрешно, и неразумно, и штетно више, но што је правилно. ра зумно и корисно. Друштво је тако исто, јер је друштво састављено из истих чланова из којах и породице. Према томе за правилно, рационално васпитање остаје једипо школа. Преко школе мора да се утиче на поправку целокунног друштва, на према томе и на поправку васпитних пралика у нородици и друштву. Тога ради школско васпитање мора бити што свестраније, што потпунпје. Оно мора да обухвати и штедљивост у свима правцима. 2. Наша је националва црта: слаба привредна моћ и неекономносг. Откуда је то, нећу овом приликом да иснитујем, али хоћу с;>мо да констатујем. И као год што се преко школе мора да подиже привредна моћ помоћу рада у шк. вртовима, ручним радом и т. д., исто се тако мора утицати и на економну страну, у коју долази и сваковрс ?а штедња, па и новчана. Ова два специјална нагаа разлога, да никаквих других нема, налажу нам, да ми заводимо новчане штедионице по школама. 3. Оном тачком решењг, која гласи: „Оне (штеашнице) не могу помоћи да се пробуде оне душевне моћи у детета које помажу васпитању" — негира се васпитни утицај у ошпте. Јер ако се завођењем рационалпе, правилне, ште.ње не може да утиче на дечји дух, да се у њему зачне ма и најмање уверење, или не и уверење,

Вр. 8.

кего један неразговетан осећај из кога треба да поникне уверење и навика штедљивости, онда зиачи да ми пи другим сресгвима нисмо у стању васнитно да утичемо на децу. На тај начин одриче се свака васиитпа моћ школи. Држим, да је тако гледиште венравилно, натегнуто, да би се одбацила једна установа, која учитељу задаје нешто посла. Као год што се читањем у школи ствара интерес за читањем и ван школе, исто се тако и штедњом у школи пробуђује и усађује уверење да је корисно штедети и навика да се штеди. 4. Само онај који има утврђено уверење о потреби штедње и који је стекао навику за штедњом, може да послужи за нример у васпитном утицању. Међутим такви су чланови данашњег друштва врло ретки. И онда школа мора да их ствара, да их нредаје друштву, те да на тај начин врши утицај на поправу друшгва. 5. Уредан и разуман штедиша најбоље и најјаче осети сву пријатност и душевно задовољств > чинећи какво доброчинство из својих сопствених срестава. К ако ј е јако осећање у деце, кад својом руком пруже просјаку новчић, који им је отац дао, а колико је тек то осећање онда, кад то она учине својим сопственим новцем; кад поред тога помогну којем свом сиром*ш ном другу, или учине п моћ коме пострадалом крају свога народа и т. д Природно је да васнитач мора у овакв ш случајевима правилно да утиче, те да се не ствара Фарисејство. У овом правцу правилно васни тана деца могу тек да разуму, да схваге, племените побуде великих иародних добротвора. У нашем су народу добротвори ретки,* јер нико, ничим није васпитавао друштво за тако велике племените подвиге. Школа и ту треба да притече, она треба што јаче и рационалпије да утиче у томе правцу, јер идеално друштво има да постоји па доброј вољи и узајампој номоћи без икаквих и ичијих нргнуда. А ми тежпмо томе идеалном друIII тву.

* Овострлни Г])6ц не могу се на то иочужити. Него се очаж-ч, дм наши дооротвори не иогађмју увек праву сврху н.ч коју треба о« тани ч и. Ур. „Шк. Гл."

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК