Школски гласник

Бр. 8.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 131.

6. При стварању уверења и навике за штедњом иреко школе ваља пазити, да се не оде на страниутицу; да се не стварају тврдице, болесне материјалисте, него да се васнитавају уредне гатедише, које ће умети и хтети паметно да троше своју уштеђевину. А деца имају вазда прилика за то. Она могу да купе коју кори ну књижицу, да учине ирилог, да укажу помоћ, да куие какву ствар за успомену и т. д. На то их ваља упућивати. 7. У овд. школи заведена је, ваљда једино у Србији, школ. штедња. Почето је са почетком текуће године. Штедиша има преко половине ђака. Уштеђена је већ заатна сума, која се недељно улаже у новчани завод. Штедњу прима сваки учитељ у своме разреду, а суботом по иодне сваки предаје прикупљену суму одређеном б агајнику, који улаже у завод. За ово кратко време имамо већ ове непосредне користи: многи су ђаци сачували новац који иначе не би имали; от клонили смо од школе колачаре, алваџије, бозаџије и др., који су децу намамљивали и иродавали им свакојака јестива, а које никојим другим начињш, па ни влашћу нисмо могли да удалимо од гаколе; нема неуредних ђака у донашању потреба, јер ако неко није добио од родитеља новац за нисанку, цртанку, или што друго, он узме привремено вз своје уштеђевине. На овај начин се помаже и настава. Новцем из штедње купило је за Врбицу више њих нов шешир, или оправило ципеле и др. Да није било штедње ве би било тога новца. За ноплављене крагујевчане више је њих дало сонственог новца из штедње, него ли што их је, који су донели од куће. 8. Истина је да гатедња задаје учитељима посла. Али тај је посао према користима од ње по васпитање и према корисним практичним последицама тако ништаван да се оп не сме ни узимати у обзир. Свако васпитно и наставно поступање задаје известан посао учитељима, али су они за то ту, да те послове обављају и њима децу васпитавају. Учитељев посао није канцеларијски, тачно одређен временом, нити се он сме тако схватити, па да све оно што ремети утврђени већ ред, сматра за намет и пичту.

Посао је око штедње истина мехиничан, али није глуп, јер у школи има још пуно нослова мехаеичних, који се врше као преко нужпи, а не као глупи. 9. „Ту не штеде деца него родитељи" — гласи једна тачка решења. Није тако. У нас је пуно прилика кад деца добијају од својих родитеља, од сродника и др. по јкоји новчић, а који нут и зватније суме, да себи нешто купе или да чувају. Тај је новац само њихов дечји, и ничији више. Его, тај се новац тражи за штедњу. Место што би деца за тај новац купила какву глупу играчку, или какво сумњиво јестиво, боље је да га даду на штедњу, да би га доцније могла корисније употребити. Само у редовној и још обавезној гатедњи, каква је заведена у Земљорадничким Задругама, кад би се завела и у школи, био би случај да штеди отац, а не дете. Овако како је у нашој шк. штедионици у истини штеде деца. * Износећи своје разлоге за установу школ. штедионица, рад бих да овим отворим исцрпнију дискусију по овоме питању, да би се упознао с њим гато шири круг гакол. радника и да би на тај начин створили ми наше сопствено гледиште на њега, без обзира на то како гледиште имају колеге, немачки учитељи. Обреновац. Дим. Ј. Стојановић.

Мишљење новосадског сресног учитељског збора о новој наставној основи од 1909. год. (Примљено у седници од 21. априла (4. маја) о. г.) Славхш зборе! Мање више нам је још у жпвој памети, она јавна н одлучна борба нашег учитељства против бивше „Н. 0." за српске народпе основне тнколе, из разлога: тито .је она била преоптерећена наставшш градивом, а уз то и онаким стварима, од којих деца, као будући члановп народа, неће имати нпкакве користи у практнчном животу. Та се распра у јавности и на овим нашим зборскпм састанцима, вндела све до 1902. год., док ннје ЕПТО. по претходно добивеној дозволи Всл. Шк. Савета, сазвао после 28. г.