Школски гласник

Стр. 132.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 8.

први епархијски учнтељскн збор, којн је те године 18. п 19. априла, одржан у Н. Саду, коме је поред мпогпх осталнх предмета, који беху иа дневном реду — један од најглавпијих био тај, да сазвани епарх. учит. збор, расправп пптање и донесе одлуку о томе: каква. би требала да буде „Н. 0." за српске народне школе у Угарској'? Тај епарх. учит. збор, свршио је часно свој задатак, јер су наше најбоље учптељске снаге, најпрпзнатпји практичари, претходно проучили све оие захтеве, којп бп одговорили данашњим потребама, и којима би се могло доћи пстакнутом цпљу — основне наставе школске. Алп тај глас, остао је гл;1с вапијућег у пустињн, јер од овога рада, нисмо видели никакве корпсги, што Всл. III. С. као обично, није те учитељске захтеве, који су били по све оправдани узео у обзир, иего се натезало и протезало све дотле, док нам није министар просвете т. р. прописао „Н. 0." за наше школе, и то ону псту, која је проппсана за државне и општпнске школе у Угарској, те по свима знацима нзгледа нам, да се за тим и чекало, а то ннје смело бити, јер „Н. 0." која одговара интенцпјама зак. одредба држ. и о ипт тинских школа, пе може се примепити на наше школе, којих устројство стоји на са свим дртгој основи, а и унугарњн живот школе, бптно се разликује од горепоменутих школа. Па све да је министар просвете најодлучиије то тражио, да се та „Н. 0." пропише за наше школе, Нсл. Ш. С. требао је дати обавештаја у погледу наших прилика, требао је заузети оно становпште, на које му даје права наше законодавно уређење, а то тим пре, што су наше највише автономне власти, у много ситнијим стварима, заузимале своје засебно становиште према државним органима, те одупирали се извршити оне захтеве, који се косили и долазили у противност са нашим законодавним одредбама. Славни зборе! Пред нама је нова „Н. 0.", до о њој изречемо свој суд. . . Посматрајући ту „Н. 0." већ са општег гледишта, морали смо доћи до тог горког искуства, да је ова много богатија у изложеиом наст. градиву, па тако и претоваренија, него што је то био случај, код сторнпране „Наставне Основе." И кад смо дошлн до тог уверења, онда морамо констатовати и ту чињеницу, да твор-

ци, односно преводноци пропнсане нам „Н. 0." нису узеле у обзпр наше околности, нису узелп у обзнр раније учит. захтеве и одлуке учит. среских зборова, него су исту од речи до речи превелп онако, и са онаким наставним градивом, како су је прави творци сачинили намењеннм школама, стом разлпком, што нам у овој нашој „Н. 0." нису изнели методско-дидактичке принципе, нису обележили ни истакли циљ поједипог предмета, нпти у практичним примерима показали како да се који предмет обрађује и како да се дође истакнутом циљу? Кад се стварала та „Н. 0." за државне и општинске школе, онда се у мађ. педагоппшм круговима, жестоко расправљало питање о томе, каква да буде та „Н. 0.", а ми смо ту, прописану нам „Н. 0." примили оиако ћутке, тек једва, ако се рекла по која реч н у јавности о њој, те је на први поглед пзгледало, као да је учитељство задовољно том „Н. 0.", а то не стоји, јер смо тврдо уверени, да нема ни једног учитеља, који бн о тој „Н. 0." рекао, да је она нешто савршено, чим се може доћи истакнутом циљу, н да ће она одговорити намењеним потребама! Које пажљивпје пратио развој прилика при градњи „Н. 0." за државне и основне школе, може се још и сад сећати, јер није тако давно било, да је државно веће одлучпо се држало тога принципа, да се једна једина „Н. 0." сачини за све школе односно за све комбиаиције разреда. Да је то становиште скроз иогрешно и неправално, уверава нас у томе већ та околност, што се у томе добу са пуно жестине, са пуно стручњачких разлога расправљало то питање, и државно веће је имало врло мален, врло јадан штаб својих присталаца. Учитељи на државним и општииским школама, дизали су појединце свој глас, а на својим скупштинама, у опште су устајали против становишта државног већа, али ннје ншнта помогло, јер је државно веће остало стално и непоколебимо при своме становишту, те учитељство није могло успети у својим захтевима, да се засебна „Н. 0." сачини за комбинације свију разреда, јер једна „Н. 0." не може удовољити свима захтевима, јер ни месие околности, ни унутарњи живот школе, није свугде једнак, па ни друге околностп не говоре у корист једне „Н. 0." —