Школски гласник

школетл гласник

Вр. 9.

славних, 157 катодичкдх, 1.*Г? муешшанских, 22 јеврејска и 6 друге вере. Трошкови за школе износшш еу у готовом: 1,843.788 К; ерар је трошио 929.000 К, а иолнпшчке онћине Г)8?>.4вГ». На комуналие школе потрошиле- ее те годши: 1,515.291 К, на сриске 243.556 К, а на католичке 21.100. Једна народна осн. школа стајала је у шшвом. 5654 К, једна српска школа стајала је у готевом 2591 К. Просечни трошак у готову повцу за једнога ученика у народној осн. школи износио је 58 К 63 х., у српекој школи 34 К 9 х. Просечна плата једног учитеља на нар. осн. школи износила је 1672 К, а онога на српској школи 1158. Број наставничких лнца износио је 877 (557 мушких, 320 женских). Од тих је служило на комуналним школама 622, а на српским 154, католичким 77, евангеличким 1, јеврејским 6, приватним 17. Формално неоспособљених наставиика било је на комун. школама 19, на српским 18, на католнчким 6. Наставника православне вере беше 382, католичке 372, муслиманске 112, Јевреја 3, друге вере 8, У комуналним школама било је правосл. наставннка 228, католика 279, муслимана 111, друге вере 4. Наставника на срп. школама било је 154, који су сви били правос. вере. „Рад".

Учитељство. Реч српског учитељства у Босни и Херцеговини. Српско је учнтељство одмах у почетку автономног живота осетпло, да је пасторче наше црквено просветне автономије, и што се даље залазило у тај автономнп живот све се више осећао немар према српском учнтељству, а у најновнје време поведен је од неких особа јуршн и на српску школу, као пешто непотребно и за народ прескупо. Кад се већ тако далеко дотерало, кад је већ српском учитељству догорело до ноката, те кад је српско учптељство осетило, да душмани поткопавају темељ српске школе, то је оно скочило на одлучан отпор и своју је реч рекло на Ванредној Скупштини свога Удружења, која је одржана у Сарајеву 21. и 22. апрнла о. г. На овој се Скупштннн расправљала четири најглавнија питања како за српску школу, тако и за српско учитељство, и она је најплоднија

од свију досадашњих Скупштииа обзиром на количину рада и вјшност пнтања, која су на овој Скушитинп расправљана. На првом месту расправљао је г. Стево Калуђерчић,. уиравитељ ерпских школа у Сарајеву о вредности јшџшналне шкрле. Ова је расправа ишда за тнм, да се обори н&страно мишљење неких вадшх људи, који иду за тим, да се наше српске школе, са чистим нациоиалним карактером, могу заменити са владиним школама, које су потпуно националне. Пошље псцрпиог реферата г. Калуђерчића н кратке дебате, скуиштииа је једногласно усвојида ову резолуцију: „Да се све сриске школе, које постоје данас у нашо.ј домовини потпуно уреде ; — где год потреба звхтева да се отварају нове српске школе; где у чисто српским политичким опћинама постоје комуналне школе, да се претворе у српске, пошто их народ —• плаћајући државнп школскн прирез — издржава о своме трошку; —јер је само такова школска политика реална, како са културног, тако п са националног н материјалног гледишта. Досадањим својим буџетирањем Вел. Савет пије посветио онолико бриге и пажње око иодизања и издржавања српских школа, колико то оне заслужују и колико је могао то учинити према средствима, с којима је располагао. Ванредна Скупштина Учитељског Удружења тражи и захтева, да целокуппи приходи В. Савета морају искључиво служити на подмирење потреба Српских Школа, а тако нсто н Епархијски Савети према XII. чл. основних одредаба морају сносити трошкове за помагање српских школа". После усвојене ове резолуције реферисао је г. Вељко Чубриловић, српски учитељ из Тузле о начелима, на којима треба основати школску Уредбу. Иза овога исцрпнога реферата скупштина је у овом пптању усвојила ову резолуцију: „Учитељи н учитељпце Српских Основннх Школа на својој Скупштини држаној у Сарајеву 21. п 22. априла саслушавшп реферат о Школској Уредби и Дисцнплипариим Правилима доносе ову резолуцију: 1. Как,о Школска Уредба има задатак да зајамчи правилан развитак нашег просветног живота помоћу школа. то В. У. н П. Савет, у ннтересу народнога просвећивања треба одмах да реши н нзда Школ. Уредбу п Дисц.