Школски гласник

Стр. 144.

ШКОЛСКИ ГЛАСНМК

Бр. 9.

Да је то исправан пут уверавају нас све оне недаће, све оно лутање у просветном животу наше автономије, за скоро пола века. А да је такав рад једино чврста подлога народне будућности, уверавзју нас прилике код много културнијих народа од нас, који сваким даном и баш нарочито у садашње доба, све више дају маха раду својих просветних радпика. Па да учинимо једно мало упоређење о томе. У исто доба кад су у нас били у јеку избори за сриски народни црквени сабор, били су и у Француској избори за државни сабор. Резултат избора у Француској био је, да је између осталих посланика изабрано у сабор и 34 просветна радника. Код нас, где је просвета обртпа тачка целом саборском раду и то просвета која се скоро сва тиче основне наставе, није изабран у сабор ни један активан учитељ наших вероиеповедних школа, дакле ни један представник, баш те најопсежније гране саборског рада. Наш безграничан демократизам у свакој прилици, где треба повући у бој против добре и напредне ствари, искључиву сувереност народног права као најтежу батерију, угушивао је у клици још при стварању наших автономних уредаба, сваку таку мисао, која је тежила у доброј намери да представницима просвете загарантује места у сабору и другим установама, где се ради о унапређењу народне просвете. Тај тадањи неискрени демократизам баш као и садашњи иеискрени радикализам, проповедао је и проповеда да је то борба против народа. И крстио је учитељске захтеве у том правцу сталешком борбом. Искрене тежње за радом у корист унапређења просветног, називати сталешком борбом може само онај, који у истину не жели напретка народној просвети. Јер без суделовања просветних радника не да се такав просветни рад ни замислити, а признавати право на суделовање просветних радника у том раду, а не загарантовати им места тамо, где се тражи и где је преко потребан тај рад, него то оставити случају или милости партијских расположења, значи неискрено мислити и према просвети и њеаим радницима и према народу.

Све су то чињенице са којих је у просветним радницима сазрело уверење, да без нашег сталешког заступства учитељског и проФесорског, у нашим автономним установама, нема нашој школи и народној просвети никад зоре ни светла дана. И оно што нису смели да траже. наши старији учитељски нараштаји, а међутим су то угушивали у себи, под притиском партијског самовољног диктаторства, тражимо сад отворено и гласно ми: Да нам се даде сталешко заступство у црквеном народном сабору, јер тај сабор није толико црквени, колико је школ ски, он није политички сабор, него просветни и економски, а на томе пољу.имају прву и најглавнију реч просветни радници, једно као представници и познаваоци школе и просвете, а друго као најближи народу и најбољи познаваоци његових потреба и тежња. Војека адвоката која је себи без икаква основа окупирала места у сабору, нека се мало одвади, по оној Његошевој: „Да одлијем ђе је пренунано!", па ће бити доста празних места за учитеље и проФесоре. Вечити нерад и неуспеси саборског рада престали би, кад би се склоп сабора једном друкчије Формирао и кад би му подлога рада био просветни програм. Дугачке непотребне беседе јуристанске отпале би, јер би се тражило дубље познавање просветних начела; уштедило би се и у времену и у новцу и дошло би се до позитивног резултата, који би једино и искључиво користио народу. Знатан део нашег учитељства је у питању сталешког заступства у сабору већ заузео своје становиште. Тако је новосадски срески учитељеки збор већ стао начелно на то становиште и по довршеном споразуму са осталом браћом поднеће у том правцу представку сабору. Не сумњамо да се неће наћи и по неки друг у учитељском колу, који ће бити и противног становишта. Но то не може сметати ширим круговим учитељским да не истрају у овој својој тражбини. А света је дужност сваког учитеља, да у оваким питањима не сметне с ума да је он на првом месту Србин просветни рад-