Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 171.

их у будућности нов, свеж живот. Лист „Прапор" је у иравом смислу Застава, јер буди у русинском учитељству вољу на рад и уверење у успех истрајна рада. Осим „Прапора" имају русински учитељи у Галицији још и лист „Учитељ", а у Буковини лист „Каменлри." Мађарски Наставни Савез. Месеца априла о. г. издалн су више њих мађарских професора и учитеља цроглас на све професоре, учнтеље и у опће наставнике у Угарској „Од забавпшта до уннверзптета," — како се у прогласу вели, — да стуие у лигу, која ће заштићавати интересе свију наставннка са избором таких посланика на државни Сабор, „који пеће о наставничком нозиву само лепе речи говорити, него који су из наших редова или пак у истину с нама осећају." Уједно позивају, да се професори и учитељи, мушки п женски, изјасне; да ли желе ступити у тај Савез, чија су и основна правила сачинили и вољни су их сваком ко их захте, послати. Прилозн би се плаћалн годишње у доста незнатним сумама, према основној плаћи. На учитеље и забавиље долазило би годишње по 1 круна, а на професоре према плаћи им. Од тога би се правио фонд, пз којег би се давала новчана припомоћ наставницима-кандидатпма за угарски државни Сабор. Овај покрет је врло потребан и врло савремен. Небројена школска и учит. питања решавају се без нкаквога сутецаја учптељског, а док професора и учитеља не буде у парламенту, неће никад бити правог заступања ни наставничких ни школских интереса. Ко хоће што да дозна о горњем или да ступи у Савез, нека пише на адресу: А 1апап коп§ге887Д18 уе§гећај*о ћЈгоШа^а Вис1аре81 УШ. Е821егћагу п. 14. 82. Л. Терорисање српских учитеља у Босни и Херцеговини. Крња п иначе црквено-школска уредба није ни предвидела учитељску сталност, но ипак, на силна учитељска ургирања прошлнх година, Велики Савет је учнтељску сталност утврдио нарочнтом наредбом, по којој је учитељ на своме месту потпуно сталан и не може га нико оданде уклонити никаквом силом, осим што га може изгубити за казну, коју ће исти Велики Савет потврднти након спроведене пстраге н утврђене велике учптељске кривпце. И ова би наредба у свакој културној земљи свима подручним властима

била довољно јасна, но она им није јасна или није од важностн неким цркв. школским одборима, који је нросто игноришу и са учитељима поступају онако „чарпшјски", праве с њима „шлус" онако по трговачки и цинцарски. Једап од најинтелигентппјих цркв. школских одбора треба да је мостарскн. Поступак тога одбора, у коме седе и два члана Вел. Савета, јаспо ће илустроватн овај његов акт: Бр. 186.|И)10. Уирави српских прав. ооновних школа У МОСТАРУ. Позива се наслов, да у року од 14 дана покупи и овом одбору пошаље изјаве од свакога члана подручног учитељског збора, у којима ће се тачно изјаснити, да ли мисли остати наставником-цом на овдашњнм школама и за пдућу 1910. 11. шк. годину. У колико бп ко пропустио оваку писмену нзјаву у одређеном року поднетп, сматраће се да напушта службу у овд. срп. школама, те ћ е о д б о р на такова м еста благовремено натечај распис а ти. Српски правосл. цркв. школски одбор у Мостару, 10. маја 1910. Перовођа: Председник у. в.: Светозар Ћоровић. Шпиро И. Докић, Из овога акта јасно се впди, да и мостарски одбор сматра учитеље службеницима „на годнну дапа", јер тако пнтање ставља концем сваке школске године, само је ове године додао и р е т њ у, да ће расписатн натечај на места оних учптељских лица, која у одређеном року не даду изјаве гес!е: обавезе. То је исти одбор учинио с тим предрачуном, да задржп своје учитеље од компетовања на друга места још пре времена, када се стечајеви расписују; ако би се који „преварио" и п покрај одговора одбору да мисли остати „и за идућу 1910./11. шк. годину" ипак компетовао, онда би га исти одбор јавно жигосао као прекршитеља задане речи, и дискредитовао га пред осталим одборима. Све ово би се оправдало: „у интересу наше школе"!! Па зар је ово часно и човечански?