Школски гласник

Стр. 179.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

или као подлога за стварање новог самоуправног школиног живота, или бар као градиво које би послужило као допуна Школ. Уредби. Ово вије никакав нов посао. Учитељство је већ радило у том правцу. Предлога за Школ. Уредбу било је више. Новосадски збор спремио је такав један предлог још 1887. на позив саборског одбора 15 торпце, а за другу учит. скупштину, која је одржана у Вел. Кикивди 17 и 18. августа 1889. год*) Бечејски срески учитељски збор расирављао је о Шк. Уредби 1903. год. Прва Школска Анкета израдила је нацрт за Шк. Уредбу 1906. г. У новом „Шк. Листу" излазилс еу примедбе на Шк. Уредбу 1910. год. Осим тога у старом „Шк. Листу" и у „Шк. Одјеку" има нацрта о Школском закону за Хрв. и Славонију. Закон за гпколе у краљевини Србији. Уз нацрт за Школску Уредбу што је изишао 1906. у „Школ. Одјеку", забележена је литература из које се читалац може у тој ствари и даље упутити, а више свега имамо и државни школски закон чије одредбе за унутрашње и спољашње уређење школа треба проучити. Све то треба ми да прегледимо, проучимо, прибележимо себи што мислимо да је добро за наше прилике, а уз то да забележимо и оно што смо својим дугогодишњим искуством познали као добро за унапрећење школе и наставе и нас учитеља. Будемо ли ми сви прегли на тај посао нема сумње, да ће од тог посла бити и успеха, али ако чекамо да то један или други уради, то и опет неће бити рад сви.ју нас. То неће бити израз целокупног нашег искуства, а код таког рада то се тражи. То је и давнашња тежња била свију нараштаја учитељских, па то треба сад сложао и да прикупимо, спремимо и спремни дочекамо онај час, кад се од нас затражи наше мишљење. Појединим чланцима се то питање сад не може свестрано расправити, њега треба расправити усмено на зборовима узевши за подлогу или данашњу Школ. Уредбу или коју новију. Будемо ли на то спремни и урадимо

*) Види у овом броју „Шк. Гл." Изворе за даље проучавање.

ли у том правцу сређено дело, оправдаћемо онај захтев учитељски, који већ четири деценија учитељи истичу, да се наш закон школски не ради о нами а без нас, јер ће он само тако бити прави израз просветае потребе, ако ми учитељи будемо суделовали око стварања њзгова и ако у корист така сретна рада будемо уложили што који може више свога наставничког духа и моралне снаге. Тада ћемо имати права да и даље потражујемо, да се у сличним питањима саслуша наш глас, а иначе ћемо изгубити сваку вредност у очима народа, ко.ји верује нашим идеалним погледима и поштује наше прав~>, да као стручњаци суделујемо радом у тако животном просветном питању народном ! М.

Концентрација у настави. (Наставак.) Кад пак ствар погледамо с друге стране, ако би наше новије учигељство и излазило упућено у њих и практички извежбано (што је најважније), прилике су по нашу наставу таке, да ћемо ми уопште тешко моћи одговорити како треба томе захтеву. Све да и нема оног претераноопсежног градива из мађарског језика по свима ступњевима разредним, градиво из осталах предмета у толиком је обиму узето, да оно иекључује сваку правилну и смишљену мегодичку концентрацију, јер ми за тако сложен и опсежан рад немамо ни близо времена на расположењу. Да би се оиа могла извести како треба, ире свега не би требало да је тако оисежно градиво из мађарског језика, затим би требало да је по свима осталим предметима градиво сведено на најпотребнији минимум. Свакојако би се концентрисањем у настави више добило и на таком минимуму, него на опсежном градиву хитњом и узимањем само најмаркантнијих обележја у појединим предметима. Даље би требало да је у корист ковцентричне наставе и распоред часова ослобођен многобројних часова и сведен на минимум, па и испод минимума, да би за поједине наставне гране било доста вре-