Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ Г1АСНИК

Стр. 180.

мена да се у слободи, у природи обрађу1*у, јер природне науке н. ир. никако се не могу предавати на часу по Читанди. 0 овоме врло лепо вели признати методичар Руде: „Ако је настава из књиге по друге наставне предмете опасна, то је за природне науке директно штетна. Учитељ. не треба да црпе своје знан>е из књиге, него из природе. Али се може у своме истраживаљу помагати књигама. Нарочито не треба да из књиге наставља. У незгодним школ'-ким приликама, где има врло мало времеиа за наставу у природопису, још се и данас нокрај свег нааретка у методици настава у природопису црпе ђаку често искључиво или већим делом из Читанке. Ако је мало времена, боље је одабрати мање градива, али оно што је преко нужно за обраду, а заокруглити га што је могуће краће и јасније, ограничити се на најстварније." Па тек нарочита пажња морала би се обратити изради школских књига, јер све оно што се ни у упутству не би могло доста јасно приказати, треба да је практично у књизи приказано, било да је то школски уџбеник или помоћна књига за учитеља. Нарочито би читанке морале бити тако удешене, да је градиво њихово у вези са стварном наетавом која се истиче у наст. основи. Но учитељ би грешио против идеје концентрације, кад би читанку предузимао редом по предметима, од корице до корице. Он треба да предмете за читање примени осталој настави т. ј. да сваки предмет за читање онда предузме, кад је у стварној настави спремљено земљиште за њега. Разуме се да би се уз све то сваки од нас морао нотрудити, да се са много интересоваља ода на проучавање спаса који теоријски и практички поучавају о томе раду, а нарочито би се морале правити препарације у томе послу, док се сви у знатнијој мери не отемељимо у томе. Све је то велики и непрегледан посао, који се у оваким приликама у којима смо ми, тачно и по методском типику, не може извести. Но ако не можемо тачно по типику, можемо га бар приближпо извести. За то нам је потребно добрих школских књига, израђених брижљиво и са темељним по

знавањем свију тих захтева и начела која се траже за концентричну наставу исто толико важна је и брижљива израда помоћних књига за учитеље, јер Немци који су јединствени у тим пословима, иако имају непрегледну књижевност у томе, и општег и провинцијског и локалнијег значаја, еваким даном етварају нова и нова дела у томе, надмећући се и усавршујући, које ће боље и прикладније одговорити сврси. А њихова објективна и стручна критика помаже унапређење тога рада са пуно пажње, истрајности и одлучности. (Наставиће се.)

Образовање воље. Жарко Благојевић. —• Сомбор. (Наставак.) А. Образовање воље непосредним начином. 5. Примером, Пример је последње али најважније средство непосредног образовања воље. Нико не може порицати, да чланови људског друштва или добро или рђаво утичу на нас. Позната српска посл >вица: „С ким си, онаки си". . . може се и тако узети, као што је узима Та1пе II ј рро1Н. Какав је шШеи [т. ј, другатвене ирилике, у којима се ко васпитавао], такав је и човек. Према утицају околине нарочито су деца пријемљива. Дечија душа је празна; садржину јој дају о^расли, а у првом реду родатељи. То сведочи већ и то, што дете показује највећу наклоност обично према оном раду, којим се његови родитељи баве. Ратарска деца нај радије ору, сеју и кочијаше, а деца уметника, књижевника пак цртају и пишу. За тај нагон подражааања дечијег знају паметни и добри родитељи, па баш с тога и пазе, да им дете види и чује само ово што је лепо и добро. Јер за чудо, да је деци само својетвено, да су за зло ванредно пријемљива! С тога не изненађује баш тако Локово ни оно претерано мишљење, по коме је приватно васпитање много целисходнлје од јавнога. пошто дете нпр. у школи подражава многом чему