Школски гласник

Стр. 183.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 11.

Ђаци смеју у свако доба прекипути предавање својим питањем, а никад нису употребили тај обичај. На свеучилишту СДагкбкош сваког школског одмора приређују се течајеви за проФесоре педагогије, управитеље и учитељ.' семинара и народних школа, за образовање родитеља и у ошнте за све који се интересују за психологију и педагогију. Слушалаца бива 300 — 400, предввањн држи већином сам НаП или још мо неки проФесор тога свеучилишта Год. 1891. почео је Н-а11 издавати други часопис „Тће Ре(1а§'0§'1са1 8ештагу", а после годину дана организовао је у Америци психолошко удружење, које се носле годину дана проширило у Савез за студију детета. Деловање на свима овим пот хватима, изазвало је На11-а, да се од год. 1893 одао струци психофизиол шких особина ђачких, при чему је ирви почео с про вађати у великим размерама методе исаитивања, а материјал тако добивен стати ствчки обрађује. То је иочетак научноме покрету у Америци, који је добио назив педологија. По НаП-у педагогија засеца у психо логију, антропологију, мед! цину и хигијену. Треба јој матеркјал и методе многих наука, да би објаснила свој основни проблем: особеност (природност, карактер) предмету васпитања. Педагошки течајеви постоје сада ско ро на свима североамеричким свеучилиштима, а проучавање педагогије са великим интересом помаже и морално и материјално и влада и удружења. Часописи марљиво прате тај рад и реФеришу о њему. И у Европи се раширило иедагошко ироучавање по амерЕчком угледу и свугде је стекло круг раденика. НаП сам констатује, да је примио око 200 писама с разних крајева света у којима се тражи, да би означио нацрт организације рада педолошког и његову литературу. Но рад НаП-ов има и противника, а међу овима највише се истакао проФ. Мип^егћег^ на харвардском свеучилшпту. Противничка мишљења говоре, да неко може бити добар педолог али лош учитељ. јер учитељу треба пре свега љубав пре ма деци а не скупљагве материјала о њи

ховом душевном развитку, и да сав материјал што га сакупе лајици, а не снецијалисте-психолози, нема вредности. НаП је у низу чланака одговорно, у којима тврди, да познавањем дечјих особина не може неко бити добар учитељ, ако нема и дара за васпитача, али правом педагогу је ипак јаснија корист од тога. Проучавање педолошко само у оних учитеља примљено је без интересовања, који држе много на своју рутинираност и мисле, да је све у васпитачком послу смишљено и јасно. Искуство нас учи, да се бољим познавањем предмета снажи и љубав к њему, а ако тако узрадимо имаћемо боље родитеље, спремније учитеље. НаИ је добио на сготине писама од родитеља, који кстичу да су при педолошком проучавању упознали много што шта, што им служи па кориет евоје рођене деце. Напослетку разликује се скупљање материјала и његове обраде. Скоро свака разумна мати зна рећи. вели НаН, скупљали њепо дете радо дугмад, поштанске марке, скаквим се луткама игра, кад је добило прве зубе, од чега највише болује, шта му је најмилије. Која мати пажљиво ирати дете, може дати података о томе чиме се дете лечи, на чега се срди, раз дражује, какве су му погрешке, може скупљати бројне податке, мерити, проуча вати детињи смех и сузе, развитак г* вора и т. д. На11 је много проучавао реалне преставе нозоушколоване деце, дечји страх, дечје лажи, наклоности, вољу, и назоре дечје о свету. При томе је употребио огромни материјал испитивачки и резултате из покушаја по лабораторијумима. Главна заслуга НаП-ова је што је покупио и оцеино пуну вредност многих својих сувременика што је спојио што се пре и сада радило и што је разбацано и расцепљено. Указао на важност проучавања детета што је нашао у свих великих писаца 19. века, који су размишљала о васпитању. За последње десетине година било је и много осамљених покушаја тога смера, а и ти су поникли из осведочења, да без тачног познавања предмета нема поуздане реФорме за практичан рад.