Школски гласник

Бр. 11.

Стр. 184.

Педагошко преглед. Светска статистика о основној настави. Шведски статистичар Густав Сундберг покушао је да среди светску статистику о основној настави у народној школи. Резултат оваке стастике мора се са великом опрезпошћу прихватнти, јер закључцп нзведени нз ње моглн бн довести до погрешннх појмова. Односи у појединим земљама веома су различити, но покрај свега тога су веома занимљиви. По тој статистици долазп на једног учитеља у поједшшм земљама овај број деце:

У Шведској 40 Шпанији 56 Норвешкој 46 Португалској 43 Данској 53 Европској Русији 26 Финској 94 Румунији 79 Вел. Британијп 43 Србији 55 Низоземској 32 Бугарској 44 Белгпји 46 Грчкој 48 Немачкој 58 Турској 4(5

Аустро-Угарској 53 (?) Сдруж. амер. држ. 36 Швајцарској 45 Бритској Аустрал. 32 Француској 38 Јапану 49 Италији 41 41 Просечан број неписмених износи у европскнм земљамаЗО^, али се може означптп да варпра од 0.75^. У северним земљама са Немачком, Аустријом, Француском и Швајцарском нижије постотак, а у псточним, јужннм и јужногисточним крај евима Европе ј е необпчпо велики. У земљама где је становништво грчкокатоличке и римо-католичке вероисповести види се најмање школско образовање. Па н сама католичка Белгија, која спада међу земље са најбољим школским образовањем има 10,2 ^ неписменпх. Од великих земаља изузетакје само катшшчка Француска са 4 %. Па п сама Аустро-Угарска заостаје далеко са својих 25^. Код одређпвања неписмености много зависи од начина како се утврђује знање рекрута. То је најбоље у Швајцарској, где је заинтересованост у целој земљи за народно образовање, нарочито уређеним испитима. Издатци за основну наставу у Европи у свему износе око 1700 мплијуна марака. Највише троши Немачка, 520 мил. марака, за њом долази Вел. Британија са 450 мил. марака и Француска са 200 мил. Према томе троше Немачка и Енглеска од целе своте

преко четвртине, Француска скоро осмпиу, а Руснја која има четвртину европског становншптва, трошн само 20. део. Са целом напред поменутом свотом издржава се у Европи 465 хиљ. и 450 народних школа, у којима има 1 мил. 50 хиљ. 622 наставничке снаге и 45 мил. 281.700 ђака. Сједињ. америчке државе издају око 740 мил. мар. за школе, Бритска Аустралија 58 мил., а Јапан 68 мил.. Број наставних часова недељно пзноси у Аустрији 30, Угарској 35, Даиској и Шпанији 36, Швајцарској 28—36, а у Сдруж. амер. државама 24—30. Упоређење учитељских плата између појединих земаља има ограничену вредност, јер вредност потреба и новца у разним земљама је различнта. У Данској имају учптељи најмање 1600—3600 К, учитељице 1600—2600, у руским провинцпјама око Балтичког мора 1500 - 2000 рубаља, у Енглеској 100—200 ф. стерлинга учитељи, а 90—150 учптељице. Међу учнтељима у Норвешкој је у овај мах у највећем јеку покрет у корист бољих плата. За учитеље прва три разреда (ту су већппом учитељпце) утврђено је недељно 19 К, за внше разреде 24 К. Овај начин плаћања потнче отуда, што у Норвешкој има школа са 12, алп нма и са 36 наставннх седмица годишње. У Холандији је ' минимум 500—850 форпната. У Шпанији је плата у местпма до 500 становника 500 фр., у већим местима 1000 фр. Но често и држава п општина дугују својим учптељима плату п то за дуже време. У Италији су подељене плате у три разреда (према броју становништва у местима), на селу 1000, 950 и 900 и вароншма 1350, 1200 и 1140 мира. И италпјапскп учитељи често сградавају као и њихови друговп у Шпанијп, јер плате се већином не примају уредно. Значајно је како схваћају Немци своје школске прилнке, према прилпкама у осталим западшш државама. Од нарочитог интереса су за њпх школске ирилике у Француској, Енглеској н сев. амерпчким државама, јер Немачка водп борбу о престиж са тим државама. Француски признати писци тврде, да и покрај знатних напора Француска није равна Немачкој. Француско школство је још ново и у дељењу цркве п државе, Немцп впде услове за слободан развитак француског школства. У том иравцу ради и Епглеска. Од 1906. год. су поднета закоподавпом телу