Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 12. У Новодо Саду, 1. сеоте^ибра 1910. Год. III.

САДРЖАЈ: Школека Уредба. — Концентрација у навтави — Разне наредбе и налози државних власти за школу и учитеља, од Ж. Алекеића. — Школа и настава: РеФорма учит. оспособљења на држ. учит. школама. — РеФорма почетне наставе. — Учитељство: Државни учитељски мировннеки ф©нд. — Ду г пензионом Фонду. — Прва српска учит. скупштина у отоманској империји. — Пл*та будимпештанских учитеља. — Из школске самоуправе: Седдница Школ. Савета. — Ппеглед књига: КгШк (1ег 2Шег '8сћеп РогтаТзМепШеопе, уоп Бг. 6. ВЛШап, приказ др. П. Радосављевића. — Белешке. — Књижевни оглас.

Школска Ур^дба.

После дугогодишњег искуства са са дашњом школском самоуправом, опазили су се многи недостатци што.сметају правилном развоју школе и основне наставе. Најважнији недостатци су у томе питању нестручност школских одсека и Финансијска несамосталност встих. Кад би просветно одељење у једном државном министарсгву било склопљено из људи разних струка и кад би такво одељење ишчекивало, шта ће му дати мивистарство Финансија, оно не би никад ништа створило, нити би и за један корак унапредило просвету у своме подручју. Државе које својим уређењем стоје на најширем демократском основу, и непомишљају да у својим просчетеим подвизима уведу такав систем, јер су уверене, да би место напрегка, постигле назадак и створиле хаос у евојим просветним стварима. Но што нико нигде није ни покушао да изведе, то смо извали ми у нашој автономији још пре 40 година. У устру чавању да се неогрешимо о демократизам, ми смо се пребацили и тлм устручавањем учинили интересима здраве просвете и демокрације најлошије услуге. У тежњи за неограниченим суверенитетом народним, ми смо у све школске одсеке од најнижег до највишег, унели таке елементе који школи, настави и просвети не користе ништа, него јој сметају. То је еаевим разумљиво. Места у нашим месним и епарх. школским одборима и Школ. Савету, места у епарх. скупштинама и Сабору,

схваћана су у ширим круговима нашим или као почасна места или као места са којих се може показати моћ власти. Ти неправилни појмови потиснули су у закутак прави смисао и задаћу тих места и тако доживесмо време, да се хватаху тих места, а и сад хватају, и таки чланови нашег народа, који могу бити иначе и честити и угледни и у своме послу исправни људи, али на школском пољу својим неразумевањем они просто наносе штету нашој општој народној ствари. Да је ова тврдња тачна, доказ је застој на нашем основном школству, који траје управо од иочетка новог самоуправног школског ствња. Узалуд је донешена за оно доба напредна Школска Уредба, кад су јој већ у основи потсечена крила тиме, што је извођење њено поверено тако комбинованом друштву, чији се погледи дијаметрално разилазе у погледу школе, наставе и просвете у опште. Замислите само једаи сеоски месни школски одбор. у којем каква сеоска надрикњига води главну реч, или такав еклоп где се конзервативни погледи не дају ни чим разуверити и где је још чврст као стена онај стари акеиом: „Тако су и наши дедотш радили, па шта им је валило?" Људи таких погледа треба да изврше оно, што је тадашња модерна Шк. Уредба у најбољој намери узаконила! Како ли је љуто ту сгрешио наш непрегледни идеализам, види се сад после 40 година. И ако не станемо и сада на реалније становиште, онда нам нико неће бити крив, ако иаше школеке прилике