Школски гласник

Стр. 197.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 12.

не буду довољно одговарале сувременим просветним захтевима, те с тога изазову према себи реакдију државних власти, које неће у просветним питањима да рачунају са нашим патријархалним традицијама и свечарском лежерношћу. Ново доба захтева и нове установе. Наше школско уређење мора добити евоје стварно стручно обележје, с тога се мора напустити доса^ашње Формално обележ е. Стручно обележје било би у томе, да се у све школске одсеке уведу чисто стручни људи. То би се могло постићи тако, кад би се број чланова садашњег епарх. школ. одбора смањио па 6 те у њему било осим два учитеља и једног свештеника, још три друга члана. Такав одсек имао би у своме делокругу административне школске ствари. А стручни школски одсек имао би се поред овога установити са самосталним делокругом. У њему би могли бити чланови само школски људи из круга народних учитеља, проФесора виших девојачких школа, учитељских школа и гимназија, разуме се у оној сразмери заступљени, у коликом је броју која врста школа у подручју тога одсека заступљена. Доста је да у таквом одсеку има свега 6 чланова. На овакој основа имао би се преудесити и смоп Школског Савета, са истим бројем чланова и истом сразмером етручних људи. А месни гаколски одбор требао би да добије делокруг само у спољашњем уређењу школе. Друго важно питање је Финансијска страна. Данашње је уређење такво, да ни један школски одсек од месног шк. одбора, па до Шк. Савета, не може самостално одређивати ништа у погледу новчавих потреба за школу и наставу. То је један велики несмисао. Последице су тога, да и тамо, где евентуално има људа с напредним идејама и полетним намерама, не може да се изведе ништа, јер то често зависи од пристанка каквих чланова конзервативног погледа, кроз чији критеријум треба да прођу ти захтеви о потребама, где обично не добију пристанак из разлога што се нема, или што није баш тако нужно, или што се то може и до године и т. д., те тако често и најбоља ствар пропадне. Та два основа: Стручни и Финансијски, треба да добију своје право при занављању

наших школских прилика. А како се то прихвати, онда се развој доброг правца сам по себи ниже. Но да би изаззали на размишљање шире школске кругове о питањима која треба да се реше сад при евентуалном донашању нове Школ. Уредбе, навешћемо у главном назоре који су били заступани на разним скуповима учитељским, а и сад их заступа учитељство у јачој или мањој мери. У вези с напред поменутим, да се установи епарх. шк. савет и митроп шк. савет. У њихов делокруг би спадао сав рад 7 шго се грана на методско дидактичком пољу основне наставе, школском и даљем образовању наставника свију наших првосветних завода и решавању разних питања школских и учитељских задатака од опште просветног значаја и вредности. Досадашњи одсеци да добију административни делокруг у спољашњем уређењу школе. У вези са овим да се свима просветним одељењима у автономији одреди самосталан буџетски и Финансијски делокруг, који би се установио споразумно са саборским одбором, односно епарх. административним, а у опшгинама са црквеним ©дбором. У корист тачног извођења просветног програма, да се школе у појединим епархијама иоделе на срезове и за сваки срез или варош од 15 — 20 школских разреда, постави срески школски надзорник из круга практичних учитеља, који су практичним радом на школској настави и школској књижевности стекли гласа. Делокруг ових среских надзорника да буде инструктиван надзор и посредовање између учитеља и зборова, и између епарх. школ. одбора и епарх. школског Савета. (Тачни називи ових одсека имали би се одредити.) Епарх. школ. надзорнику да се додаду два помоћника из круга тих среских надзорника, а тако и главном школ. надзорнику. У корист спољашњег уређења школа: Да се уз досадашње изворе уноси у благајницу м. школ. Фонда 25°/ 0 од годишњег чистог д>хотка црквено-општинског, а код школ. приреза, да се евентуално може порезати и већи °/ 0 на директни порез.