Школски гласник

Вр. 12.

П1К0ДСКИ ГЛЛСНИК

Стр. 208.

У првом пбгодишту од априла до октобра да се, настава држи у слободи, иаизменично рад са иловачом и малањем и причама. За, излете да се не тражи посебан допуст, само да се управитељу пријави усмено или писмено. Настава се у дворишту може прекинути игром и песмом. Од октобра почиње учење читања с писањем без обвезе да се помоћу буквара ради. На крају прве године да се по могућству доврше мала писмена писана и штампана. Завршетак буквара да буде око средине друге школ. године, тада да се уведе прва читанка, а у њој да је впше градива за децу него што до сад има. Рачун да се учи помоћу рада иловачом и пластелином. Од Божића да се почне поред других прича приповедати и о Исусу. Пруске учитељице на својој главној скупштини донеле су ове резолуције: 1. Школа да буде више но до сад школа за васпитање и да више свега има пред очима сврху: развитак наравне личности. 2. У избору градива да се на свима ступњевима пази више но до сад на потребу и снагу детета. 3. При учењу и раду, да се нарочито иде за тим да дете дође до искуства и саморадње. А то ће стећи при малању, грађењу, експериментирању, опажању и раду у школ. врту и радионицама. 4. Градиво да се ограничи где се види да ће унутрашњој склоности сметати множина онога што се предаје. 5. Наставни плап сме обележити само у опште градиво у поједииом разреду. Учитељу да се остави најшира слобода у избору градива и методу, да дође до важности како особина ученика, тако и учитеља. 6. За први разред да се остави слободно кретање учитељу и ученику као основно начело. 7. Да се у свима ступњевима даде што више маха игри, купању, пливању, гимнастици и излетима, али све то да служи настави и васпптној сврси. 8. Школски запт према добу дечјем све више и више да узима у помоћ дечју увиђавност, и да се клони сувишних прописа за т. зв. спољашњи ред. Свесним појимањем реда и доброг владања да се само дете подвргава томе. 9. Предуслов за сваку реформу је смањен број деце по разреду на свима ступњевима.

Учитељетво. Државни учитељски мировински фонд. Изашао је извештај о мировинском фонду за 1908. годину, по коме је те године било 27.056 чланова; а принос је избачен на 27.533 издржаваоца школа. Имање фонда на крају 1908. године изноеило је 30,514.395 К 40 п., од које своте кад ее одузму потраживања чисто имање износп 28.549.178 К п. На ру-

ковање овим имањем потрошено је 185.001 К 72 пот. Год. 1908. примљено је у фонд 1495 чланова од којих је најмлађи 20 година а најстарији 71 годину; а те године је умировљено 284 члана. Те године је било 4178 умировљених чланова, од којих је најмлађи био од 30 година а најстарији 89 година. Код ових чланова је мировинска свота била 200—4000 круна; преко 4000 К имао је само један члан. Године 1908. добило је 3921 учитељска удовица и 1505 учит. сирочади припомоћи. Учитељска сирочад су била размештена по разним сирочадским заводима, на њих је утрошено 281.587:43 К. Овај интересантан извештај садржи осим билансије и статистике, и потпун списак свих умировљ. чланова, удовица и сирочади, који уживају мировину односно припомоћ. Дуг пензионом фонду. X. разред мпнисгарства просвете који је 1908. год. за 185.001 К и 2 п. водио бригу о пензионом фонду, чији су приходи већином учитељских 50% и 2%, јесте један од најнемарнијих звања у целој Угарској. На пропис %прилтпсом постизања веће плате, не да се чека неколико месеци, но и година, те се МибгО пута Догодило да је међутим и учитељ умро, но да фонд ништа не изгуби а да се не окрњи ни трошак т. ј. хонорар оних који су пропустили ово за време уредити, једноставно се прописује на припомоћ удовичину и сирочади или се наједном одузима од удовичке полугодишње припомоћи Сиротице морају да пристану на ово, но од сад у таким случајевима треба се послужити решењем бр. 3074/910 м. кр. административног суда које је донешено прилпком овог конкретног случаја: Мпнистарство 4 просвете је решило број 149,624/1909. да се дуг Н. Н. реформатског учитеља пенсионом фонду у износу 316 К 91 п. одбије од удовичке припомоћи. Против овог решења жалила се удовица миннстарству но поштоје одбијена, апелиралаје на админпст. суд, којн је ово у еедници одржаној 5. јула 1910. год. узео у претрес на основу 53. §. XXVI. з. чл. 1896. год. и на основу 1. зачела 12. §. ХТЛП. з. чл. од 1891. год. и свог XVII. решења 10. фебруара 1909. решио да се на удовичку припомоћ под нменом пензионе пристојбе разрезаних 316 К 91 п. бришу а у име пстпх задржана свота истој удовици изда. „к. I."