Школски гласник

Стр. б11.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 12.

опћина у Г. Карловцу пак обвезује се да ће у року од 5 година подићи зграду за препарандпју п за интернат. Решено је да се обе ове молбе уступе Снц. Сабору који је једини надлежан за њихово решавање, а пошто још није решена уредба о отварању српске реалне гимназије у Коренпци, те се иста сад већ у току ове школске године отворити не може, то је за ову годину остављен отвореннм и I. течај српске учптељичке школе у Карловцу.

Прегвд књага. КгШк (1ег 2Шег'бсИеп Рогта1з1иГеп1ћеопе У011 Вг. 6. ЕсННап. Тћ. епећеп'8 Уег1а°- (Е. Гегпаи). (Висћап(11ип» СгивЈау Госк, 6. ш. 1). Н., Ее1рг1^.) Стр. 82. обичне осмине. Ко је Др. Г. Едилијан? 0 њему досад нисам ништа чуо. Можда је то псеудоним. Зар име треба скривати и у Немачкој? Чудно име аутора и чудно издање. Ни године, ни цене, ни предговора, ни садржаја. Библиотекарка педагошког факултета њујоршке универзе рече ми, да су ту књигу набавили лањске године — бива, лане је изашла. Али на страну с овим малим мистерпјама. Као што се из наслова види наш аутор хоће да критикује Цилерову теорију о формалним степенима. Као материјал за ово узима три главна Цилерова одељка, која су и намтз Србима и Хрватима добро позната. Мисллм на „АП^етете РаЈа^о^к" (3. изд. 1892.), „ЕтГп 1 шш°ј т (ће а11§етете РаДа^о&чк" (2. изд. 1901.) и „6гишИе^ип§ гиг Еећге тот ег7лећегеп<1еп 1Јп(;егг1сћ1" (1884.). Рад се почиње са историјским делом (од 1—16.) У њему се износе нрво наставнп степенп према Хербарту (1—3.), па се онда прелази на формалне степене према Цилеру (3—8). Затим се говори о модерним дидактичарима (Рајну, Дерпфелду, Салвирку и Месмеру) и њиховим мислнма о формалним степенима. Тиме се завршује нсторијски део. Критички део обухвата остатак описа. Прво се говори о сврси васпитања према Цилеру (16—21,), па се прелази на наговештавање. истицање циља у настављању (21—24.), имена формалних степена (24—29.). За овим се критикује први степен формалних

степена — анализа (29—46.), други или синтеза (46—53.), трећи илп асоцијација (53—67.), четврти или систем (57—79.) и пети или апликација (79—80.). При крају се сумирају приговори на Цилерове степене: 1.) Они неповољно делују на поделу наставног градива, јер Цнлер познаје само један облик наставног градива. 2.) Наставни облик збија Цилер у једну једину форму, што је посве погрешно, јер постоје различнте форме обраде материјала, које су све оправдане и на згодном месту најбоље. 3.) Основна начела на којима се оснива теорија формалних степена обпчно се криво и претерано узимају, н. пр. појам аперцепције, принцип чулностп или зрелости (Апвсћаиип^врГ1П21р) ii т. д. 4.) Искључнво одобравање једног једпног степенитог реда у обради наставног реда механизује школски рад и кочи стваралачку моћ учитељеву. Цилерова теорија формалних степена не обазире се на стваралачку моћ учитељеву; она не сматра учнтеља као човека ствараоца и изналазача; њему се просто намеће једна једина наставна шема и услед тога искључује се свака модификација других облика наставног рада. Учитељ нема слободе да одабира или да својим умом премери, већ је он пуки роб формалних степена. Према нашем аутору, градиво је различито, као што су различити и облпцп обраде и цпљеви н сврхе наставл>ања, п ти разнолнкп, али иодједиако оправдани путеви дају учитељу прилике да у свому раду буде стваралачки фактор, да ради смислено и да су му руке слободне. 5.) Формални степени су нешто неприродно за ннже и впше разреде. Метода прикладна дечијој психн јесте проста, осетплно (зорно, чулно, очигледно) излагање а не петостепенн ход. У вишнм разредима појмовно излагање је често пута најбоља форма у обрађивању наставног градива, У евојој критици наш аутор позива се особито на Др. Меемера, Др. Мојмана. и Др. Салвирка. Уопће ее може рећи да је наш пиеац врло слабо орипшалаи у евојој критици, Он нема свог епецпфичког критерија у процењнвању, Свој спис завршава овим речима: „БЈе 81и1епШеопе уоп 2Шег х81 <ће Ргах18