Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 230.

малих слова, буде неких делина у градиву под једним словом, н. пр. кратких прпча, описа и др. Тако је градиво тешко удесити, а да у њему нема и тежег шчитавања. У овом буквару од 19. слова почиње тако градиво, у којем има краћих прича и описа. Стога је код првпх 18 слова и узето теже шчитавање, да деца буду спремна за читање оваких штива. Код првих 18 слова подељене су речи на слогове. Од 19. слова престаје та деоба с тога, што су деца пре тога имала довољно материјала, да се извежбају у читању на слогове. Сад ваља упућивати децу, да сама изналазе слогове. И нипошто им не треба допустити, да друкчпје читају, до ли на слогове. Осим тога треба прекинути дељење на слогове већ и зато, што се од деце тражи, да прн писању пншу целе речИ. Нека се дакле навнкавају и гледати целе речи, али нека пх читају с а м о на слогове. У градиву код поједшшх слова има и таких речп, које се пе говоре у свима крајевпма, у којима наш народ живи. Ево их по реду са њиховим значењем: сос = умокац; с а с = народ у Ердељу; а п а = смрад, задах; сап = држаље; поиас = мала паша; оснп = оспа, бубуљица; псоп = једна биљка; тити = гојити се; тат = лопов; пеиа = каша, замућено брашпо ; т е с т е = туце; степа = пустиња; тепсти се = скитати се; т е с т = тесак, тезга, преса, цедило; ч а п = оплетена преграда; ч о т = округласт брежуљак; сач = запушач од земље на фуруни; сеч = биљка што бојадише; шап = стипса, болест иа свињама н говедима, добитак; ч е ш разгледање мртваца; иеш = уво од корита, предњи део хаљине; о ш а п = суво воће; п о ш е т = шетња; ч и г а = кечига; г о ч = бубањ, добош; чепчег = зечја трава, крљ; с т е г = застава; с т о г = пласт; г о н = нотркалпште; ш а н = дрво нлн калуп, на које се ударају ципеле илн чизме; чињ = биљега, у што се гађа; тбњ = мирис; пињ = боровика; т и њ = сено илп слама, што се меће између два плота, кад се што оптињује; ч е ш а њ = чесно у бела лука; п о ш а њ = воће; т а п а њ = дивит; л е с = шума, рог на кући; л о г = лежање; л о с = лош (тур) животиња; с о љ а н а = рудпик соли; љељеп — јелен: тељиг =•■ несташко (вели се за јаре или јагње); савијен прут, којега се крајеви доле забоду у јарам волу око

врата; мањ = изузев; хл,ача = чарапа; хлаче = чакшире; хламина = папуча;. хлаптати = каже се за псето, кад што течно једе; хип = тренутак, минут; хол = охол; ахат = врста камена; жиљ = пукотина на леду; хазна = благајна, огњиште; с ај ам = вашар. ' Песма, коју деца тепају пужу (слово: у) овако гласи: Пусти пуже рогове, Да оремо долове, Да спремимо дарове, Да удамо Милицу За свињара Грлицу. Одељак пз рачуна код слова д, нека се само у том случају даде читати, ако је до тога броја свршено из наставе о рачуну. Ако није, нека се чита при понављању. Код слова ђ налазе се две загонетке, које су познате сваком наставнику. II. Велика слова. У овом делу се понављају мала слова и упознају велика, најпре она, што су сасвим слична малим како писана, тако и штампана, па опда она, која се разликују од малих. Нека се слова упозпају-у групама, а нека. посепце. Најпре су истављепа штампана слова. Испод њих су нста слова иисана у липијама. У писану слогу има пословица и изрека. Пословпце п изреке нека се науче напамет. У штампану слогу налазе се прпчнце, краћи описи и иесмице. 0 свакој причицн н опису ваља говорити с децом и нзведену поуку утувитн, а песмицу иапамет научитн. III. Читанчица. Градиво нз читанчице ваља обрађивати на часу: вежбања у говору и мишљењу. Оно треба да је свршепо пре него што ће се предузети читање Читанчице. Градпво је ово унето у Читанчицу не толико за чнтање, већ да се види шта отприлике треба узетп пз појединнх лекцпја, које су прописане у Наставној Основп за мађарске разговоре. Оспм тога додато је десетак Чнка Јовинпх песмпца за декламовање и три загопетке, од којих прва значи: детелина; друга: млеко и трећа: лопта о д с н е г а. Ђока Милић, учитељ.