Школски гласник

Стр. 231.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

Б Е Л Е Ш К Е. | Крста Малеташки. Прп закључку листа стиже нам тужна вест, да је наш друг Крста Малеташки учитељ у Турији, папрасно преминуо. Овај ненадни немио глас, растужиће све другове и пријатеље Крстине, који су га знали као ваљана и напредна учптеља, добра друга и прнјатеља. Нека му је светао спомен међу нами! План за пансионат Учитељ. Удружења у Београду, израдио је иризнати стручњак архитекта г. Ник. Несторовић професор универзитета. Дом представља праву палату са 3 спрата и сутерепом која се пружа у три улице а завршава у врху с једним кубетом у византпјском стилу. У згради су предвиђене сем довољног броја соба за становање деце: гардеробе, купатила, амбуланата и остало • што треба пансионату, просторије за смештај школског музеја, канцеларије Главног Одбора, редакције „Учптеља", „Мале Србпје", магаципи и остало што требаУдружењу а поред тога п једна огромна дворана за држање учитељских скупштина, приређивање копцерата и забава. Према предрачуну архитектовом целокуана грађевпна. стаће око 156.000 динара. План н предрачун стао је око 3000 днпара п све је то г. Несторовић нзрадио б е с п л а т н о из љубави према Удружењу. Школе у Србији. 1. јануара 1910. било је у Краљевнни Србији свега 1386 оеновних школа, и то 1212 мушких п 17-1 женске, 180 градских и 1206 сеоских. Највише је школа било у пожаревачком окруку — 172, у крајинском 127, у крагујевачком 108, тимочком 102. Најмање је било у топличком округу 33. У Београду је било 21 основна школа. Учитељских лица било је 2582, и то учитеља 1539 и учитељица 1043. Чешка виша жзнска школ I ,,Божена Њемцова" постојп у Прерову у Моравској. У њој се највише пажња посвећује страним језицима (немачки, енглескп и француски). Словенскп језицп уче се за вечерњих разговора, јер ученице немају задаћу за други дан. Нарочнто се пази на телесно вежбање, свирку, ручни рад, а учи се практично и кување. Као помоћна средства служе излети у природу, похађање музеја, изложбе, књижнице, вртова, радиоппца н творпица. Свака ученица бира од назначених предмета у проспекту, алн тако да недељно слуша предавања иајвшпе 30, а иајмање 20 сати.

Школа је смештена у дивној палатн, која је снабдевена са свима угодностима. Школарина је за 20 недељних сати К 200 на годину, 40 К за учила, књижницу н читаоницу; за храну и стан плаћа се 600 К на годину, а 25 К за лечпика и лекове. У школу се примају женска деца са павршеном 15. годином, која су свршила грађанску школу или нижу средњу школу. Ученице могу похађати завод једну, две илн трп годпне. Упутства даје Рудолф Жижка, управптељ школе у Новосадех код Оломуца. Скупштина румунских учитеља у Будимпешти. Румунски учитељн из арадске дијецезе решили су ових дана на скупштипи у Нађлаку, да се идуће године редовна скупштинска седннца одржп у Будимпешти. Румуни до сад ипсу у престоници одржали ни једну скушптпнску седипцу својих културних, а нн економских друштава. Споменик Русоу. 4. септ. подигнут је у Шамберију у Саво.јској, споменик Ж. Ж. Русоу. Свечаности је био присутан и председник Фалијер.

КЊИЖЕВНИ 0Г7Ж.

Изашла је књнга: Е 0 Л Е Р А КАКО ПОСТАЈЕ: КАКО СР. ШИРИ И КАКО СЕ СУЗБИЈА од Д-ра М. Јовановића-Батута. Садржај: I. Опаспост од колере. — II. Знаци болести. Ток боловања. — III. Како се ширн. — IV. Поволше прилике за заразу. V". Да се од ње сачувамо. — VI. Кад већ ко у кући од ње оболи. — VII. Нега болесника. Прва помоћ. — VIII. Кад болеснпк оздравн нли умре. Да књига вшпе продре у народ, ваљало би да је наручују окрузи, срезови, ошитипе, црквене и школске власти; Оснгуравајућа и друга друштва, новчаии заводи и поједини пријатељн иарода у већем броју и да је народу поклањају. С тога смо одредили ове цене: 1 к. —-30 дин. (К) 100 к. 12 дии. (К) 20 „ 3-- „ „ 500 „ 50 „ „ 50 „ 7-50 „ „ 1000 „ 75 „ „ У тим ценама је. и велики рабат за књижаре и растуриваче. Доруџбине бен поваца не прпмају се. Новац се шаље друшчвеном благајнику д -ру В. КујунџиИу. Београд (Србија). Друппво за чување НАРОДНОГ ЗДРАВЉА.