Школски гласник

Стр. 215.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

школска закона, који регулишу школске ирилике у иас на носве автономној основи. То је кр. рескрипт од године 1868., и школска „Уредба" од 1872. Први је донесен на сабору године 1864/5. а други године 1871. Кр. рескрипу у своме III. делу говори о школама. Добра му је страна била та, што је у њему било све тадашње школско уређеље униФицирано, т. ј. да је у њему било законских наређења о основним те учитељским школама, о гимиазијама и о богословији. Та униФикација школства била је посве рационална, јер су те све врсте школа сачињавале један просветни организам и имале да служе једноме просветноме циљу. И у педагошком погледу може се за кр. рескрипт рећи, даје ПН§ 1;етрогЉив био прилично савремен, ако изузмемо оно доста јако истицање клерикалног обележја наших школа, које се нарочито огледало у томе, што је надзор наших школа био поверев свештенству. Но и тај моменат биће свакоме разумљив, ко се само пренесе у оно доба, кад је епископат имао тако јаког уплива на све наше, па и на школске ствари. Но томе кр. рескрипту, односно ономе делу његову, који се односи на осповне народне школе, не беше суђен дуг век. §§ 1—91. трећега дела кр. рескрипта за мењени су већ године 1871. новом уредбом. Онај покрет, који је у седамдесетим годинама прошлога века, унео у српски народ ових крајева нове идејале и нове погледе како у погледу политичком, тако и у погледу националном, био је од еминентног утицаја и на наше српске школске прилике. Наша тадашња интелигенција, идејални омладинци, запазила је важност просвете по наш народ, те је свим силама прегла, да реорганише и прилагоди просвету својим новим идејалима и тежњама, које више нису могле стати на уско кле рикално становиште од год. 1864/5., на које је кр. рескрипт био поставио наше школство. И као што је романтизам српске омладине седамдесетих година нашао свога теоријско-ндејалног изражаја у реФорми на књижевноме пољу, он се још више огледа у евојој правој боји у оној практичној тежњи, да те своје идеје ос-

твари баш на пољу школства. Књижевни и просветни романтизам српске омладине седамдесетих година допуњују посве један другог, и оне његове „велике добре воље, она нештедно развијена енергија и оно леио самопоуздање", које се огледа у секцији омладине за народно просвећивање. запазило је многе недостатке у тадашњем школству, те их је почело практично да замењује новим идејама. То се најбоље види на раду омладине, како на српском народном црквеном сабору, тако и иначе у учитељству и народу. И што је већ године 1870. на сабору покренута акција за измену школскога дела рескрипта; што се на чело те акције стављају најистакнутији тадашњи омладинци, све је то један доказ више, да је тадашњи романтизам српске омладине и на школском пољу био исто тако активан као и на књижевном. Са каквим је успехом омладина завршила свој рад на књнжевном пољу нвје наше да овде испитујемо. Али нам је стало до тога, да изнесемо рад српске омладине на пољу школске реФорме, већ и зато, јерје тај рад био у својој суштиаи посве напредан и педагошки и што је ово, можда, први иут, да се реФорма нашега школства и стварање школске „Уредбе" од год. 1872. посматра са тога гледишта, а под знаком рада омладине седамдесетих година. Што тај рад није уродио оним плодом, којим је требао, и што српски школски напредак није могао знатно коракнути наггред, узрок ће томе бити свакако у томе, што прилике нашега народа тада нису биле повољно земљиште за те идеје, а биће томе свакако узрок и тај, што су у сабору од 1871. седели они исти људи, који су градили рескрипт, или други људи, но који су дисали истим духом према школи и учитељству као и сабор године 1864/5. Како је до тога дошло, да се напредни и педагошки оправдан рад тадашњих омладинаца разбио о конзервативност тадашње саборске већине, изнећемо у идућим чланцима. Једно морамо ипак истаћи већ сад: У пројекту саборскога школскога одбора од год. 1870. било је толико много по школу и учатељство напреднах п педагошки оправданих мисли, које би одиста унапредиле