Школски гласник

Бр. 13.

ШК0Ј1СКИ ГДАСНИК

Стр. 218.

спада: наставна основа у опште и спецнјално у погледу одабирања и сређивања градива; затим долазе добри уџбеници за децу и помоћне књиге за учитеље; после тога одмереност у обиму градива и непретеривању у многобројности наставних часова, а више евега темељна спрема учитељева којој се добар основ може поло жити у учитељској школи. Према томе предлажем да наш збор усвоји ово становиште: Концентрацију сматрамо као начело, без којег настава не може оставити трајна утиска у васпитању и образовању ђака и на основу тога схваћамо као оправдан захтев Нове Наставне основе, да се наетава води у концентричном правцу. Но пошто је у Новој Наставној основи само начелно истакнут тај захтев, а ни теоретски, ни практички нису изведена потребна расположења у градиву, времену, уџбеницима, помоћним учитељевим књигама и учитељевој спреми у том правцу у учитељској школи, то тражимо да се свима овим потребама уз Наставну Основу задоста учини, како би са сређеним и примљеним оруђем могли тај посао прихватити. Да би пак у први мах допринели упознавању тога рада колико до нас стоји, приређиваћемо у нашим збор. седницама што више таких лекција из свију наставпих предмета, а уз то ћемо издати у IV. свесци наше „Учитељске књижнице", неколико таких лекција, у којима ће по могућству бити заступљени сви нас тавни предмети. Осим тога сваки члан и чланица овог збора обвезује се да за нашу јееењу зборску седницу изради једну лекцију у концентричном правцу. Да би пак било у томе раду нека распореда сви чланови груписаће се паралелно п о разредима и споразумно одабрати из наставног градива шта ће који израдити. Тако да би у току 2 — 3 године могли овим путем имати израђене скоро све лекције из свега наставног гра-

дива. Сваки члан да израђену своју лекцију пошље упр. одбору до 1. авг. о. г. по н. к. Књижевнрст: "Оћег с1аз \Уог4 КопгетЉаИоп, топ В. 2е1881§. — Шег КопгегЉаМоп, уоп \У. Искег. — МеЉо(Ик (1ез Уо1к88сћи1ип1;етсМ8, I. ТћеЦ. Ас1оН Кис1е. Бег 1Јп1;етсћ1; т с1ег Уо1к88сћи1е, уоп Рго! Н. КауЦжвсћ. — Ма1епаИеи гиг врете11еп Рас1а§о§1к, топ Тшзкоп 201ег, ћегаив^е^еђеп л г оп Мах Вег^пег. Ђ. М.

Образовање воље. Жарко Благојеви-ћ. — Сомбор. (Наставак.) Б. Образовање воље непосредним начином. I. Опште напомене к образовању воље ноередним начином т. ј. наставом, Развијање воље посредним начином догађа се помоћу памћења, нредстава, појмова т. ј. помоћу учења или наставе. Нарочито је Хербарт полагао овоме велику важност, који је управо и оснивалац интелектуалне педагогије. По Хербарту кма таквих предмета, који утичу само на развијање разума а има их који утичу на разввјање осећаја. Наставом у историји, књижевним и уметничким предметима, религији и моралу развијају се како осећзји тако и воља. (Сг е 8 1 п п и п §• 8 ТЈ п 1; е г г 1 с ћ 1) — По Хербартовој подели је нар. математика само за развијање разума; природопис већ више развкја осећаје. Таково учење Хербартово уопште одобравамо, али због извесне претераности, пошто песничким, уметничким итд. предметима приписује скоро свемогућност, у целини га ипак не можемо усвојити. — Међутим не одобравамо ни другу крајност коју заступа Бергеман, т. ј. да је т. з. емоционално васпитање непотребно. Хербартови предмети којима се осећаји побуђују, нешто је природно да ће само онда моћи утицати на вољу, ако се за оне предстаће и мисли, које се њиховом номоћу стварају, заиста и надовежу нужви осећаји. Од оне наставе, која срце не загрева, илузорно је у овом погледу усиеха и очекивати. Наравно да би добро било, кад би онако могло да буде, као што је то Хербарт мислио, т. ј. да је васпитач својој задаћи задоста учинио онда, кад је у души де-