Школски гласник

Стр. 263.

ШК01СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 15.

пена, да се предавање доведе у везу еа наставом у раду, а тој паставп да не буде смер спремање за професију, него да је у смиелу васпитиом и педагошком. У корист свега тога, да се на свима линнјама с највећом доследношћу спроведе школска обвезност. Школска година свугде да се тачно одржава пуних 10 месеци. Сваки неоправдаи изостанак да се строго казни. Један учитељ да поучава само 50 деце. Општина да набави и даје свој деци сву школску опрему, а сиромашнпма и одело и да их исхрањује преко дан. Код свију школа да постоје школски лечници. 0 телесном васпитању на свима лииијама да буде постарано. За продужно образовање женске и мушке омладине да се установе народне књижнице, јавне читаонице, певачка, музичка и шнортска друштва у свакој општини. Сви учитељи и професори да имају таку плату и станарину, ка-о што имају државни чиновници слична школовања. При сређивању плата да суделују п учитељи и професори. Учитељи на подељеним школама да имају најмање 300 К доплатка за рад. За новторну школу бар 50 К ио часу годишње. Ово све да се урачунава у мировпну. Учнтељ који најмање 15 година ради у таквој општини, где нема грађанске ни икакве друге школе осим основне, да добије .припомоћ за васнитање своје деце у страиом месту. Учитељев стан да има 3 собе п сноредне стаје и пола јутра баште. Који учитељ радп у једној општини бар 3 годпие, ако нема стана у нарави, да из државног учнтељског мировинеког фонда добије зајам ио 4да сагради себи стап. Учитељски мировински закон да се одмах ревидира. Главни основи ревизије да буду: смањивање службеног времена на 35 година; право на пензију да почиње већ после пет годпна службе; у мнровину да се н станарина урачунава. Оспособљени учптељи да могу бити редовни слушаоци на свеучплишту. Надзорнички чиновницц за основне школе, да ее узимају нскључиво из учнтељства. Да се створп службена прагматика за учитеље и професоре. Држава годпшње да шпље у напред-

није земље већи број учитеља и професора на дуже научне етудије п на фернјалне течајеве. Делокруг школских одбора да се сведе на спољашњу страну школе; у наставу и учптел^вв рад да лајици не утичу никако. Образовање учитељства у Русији. Учитељи народних школа земских, парохијских и државних образују се у учитељским семинарнма, а учитељи грађапских школа, уређених ио закону од 1872. г., у учитељским школама. У 1. разред учит. семинара, примају се ученици и ученице стари 16—22 године, уз лечничку сведоџбу и доказ да имају спрему из основне школе. Полажу прпјамни испит писмено и усмено. У семннару се учи наука о вери, педагогика, руски језпк и цркв. словенски, рачуи и геометрија, цртање, пољска и домаћа економпја, руска и општа повесница, земљопис Гусије, главни основи из природних наука, красноинс и невање, телесно вежбање и ручнп рад. Оеминара има (државних, земских и приватних) свзга 92 и трогодшињи су. Уз некоје постоје припремни разреди. За неруске учигеље су семинари са чзтири годишња течаја, а кандпдатн морају у њима научити добро руски. Године 1909. прошпрено је 15 семинара на 4 године. Из семинара неизлази довољан број учптеља, зато се иримај-у за учитеље и учителшце ђаци из духовних школа, женских гимназија и прогнмназпја. Али ни тих нема доста, с тога су установљени од г. 1901. уз грађанске школе, једногодншљи педагошкп течајевп, у којима ирздају учтгељп грађанских школа. На такав течај тронш влада просечно 1000 рубаља годшпњз, а у њзга се примају ђаци из грађаноких, окрул-гннх, духовнпх и других школа. На тим течајевпма не могу кандидати добити какво треба учптељско образовање, с тога се од год. 1907. тп течајеви прошпрују у двогодшнње и трогодишње, а влада трошн на њих годишње 4000 до 6000 рубаља. Год. 1908. било је 104 таква течаја и то 90 једногодишњих, 13 двогодншњнх н 1 трогодишњн, а на њих је влада издала 118.000 рубаља. У учитељске школе примају се уз пријамни испит, младнћц од 16 годнна. Предност имају кандидати учит. семинара п онп који нмају већ школску праксу. Вез испнта примају се свршене гнмназпсте, ђаци духовних семинара и других средњпх школа. Заводи су трогодишњи п у целој Гусији има