Школски гласник

Стр. 255.

111К0Ј1СКИ ГЛАСНИК

1»|). 15.

обећава да плати 50 форината ономе, ко га од дана објаве овог огласа ма кад вндп у иодруму Амвроеија Н. „Ово чиним — каже се даље у огласу — да би пспунио обећање које сам дао мојој жени". Тамо, где се мора имати посла с таксм женом и с таквим знањем средстава за задобивање нових навика, могуће је и побити се око залоге, да ће покуша.ј бпти крунисан успехом. Друго правило гласи: Никако не одступај од чувања новнх навика, докле се оне чврсто н е уко р ћ ене у теби. Свако рушење новнх навпка може се упоредити са падањем клупчета, на које намотавамо конац; ако оно једанпут падне, онда се мора поново учинити много обртања, да се доведе у пређашњи положај. Непрекпдно вежбање јеете главно средство у томе, да би делатност наше нервне еистеме била непогрешна. Ево шта о томе каже професор Бен: „Особеност наравствених навика (врлина), која их одликује од умних тековина, састоји се у готовини (имаовини) сваке од ових двеју непријател>ских снла, од крјих једна мора се постепено оелободити од притиска друге ; У тој борби двеју супротних навика ми смо дужни старати се да не ироиграмо њихову борбу. Свака победа рђаве навике уништава резултате многих иобеда добре навике. По томе најбоље је управљати обема пепријатеЈБСКим силама тако. да једна од њнх одржава непрекнднп ред победа дотле, докле она, благодарећи понављању, не ојача толпко, да се ни у ком случају не мора, бојати своје противннце, Са теоријског гледишта, то је бољи пут за духовни прогрес". Ка' овим претходним правилима може се додати и ово треће: Користити се првим повољним случајем ко.ји т н и с п а д н е з а . р у к о м д а п р и в ед е ш у д е л о ј е д н о м в е ћ д о н е т о решење, и гледај да задовољиш сваку емоцијалну тежњу, која је поникла у теби у правцу оних навика, које хоћеш да добијеш. Решење н тежња остављају у мозгу извесни траг не онда. кад онп ннчу, него

у оном моменту, кад пронзводе какве било моторне ефекте. Ма како био богат капитал наравствених правила у човека, ма какве добре намере он гајио, на његов моралнп карактер, то мсже непоказивати никаквог утицаја, ако се он не користи сваким евешуалним случајем ради тога, да би могао дејствовати. И пут у пакао — по народној поеловиии — калдрмисан је добрим намерама. И то је јасна последипа од оних правила, која сам ја овде изложио. „Карактер -— каже Џон Ст. Миљ •— јесте завршно образована вол^а", а воља, у овом смислу како је узео Миљ овде, јесте скуп (удруженост) тежња да се ради темељно, брзо и одважио у свима могућим случајевима у животу. Тежња за радом укорењава се у нама тим јаче што чешће и трајније фактички понављамо радње, и што више расте сиособност мозга да их изазива. Кад благородно решење илп искрена навала осећања пропадну без икаква трага нашом кривицом, не доневши никаквих практнчних рееултата, опда ми не само што упуштамо повољни случај за рад, него — што је још горе — стварамо право задржавање, које ће нам у будућности сметати нашнм решењима н емоцијама да се нормално разраде у облику радња. Нема презренијега тииа људеког карактера, него што је карактер немоћнога сентименталиста и сањалице (фантастичара), који сав свој живот предају изливима осећања, а никад ништа не ураде право мушки. То нас доводп до четвртог правила: Н е ч и т а.ј т е в а ш и м у ч е н и ц и м а с увише дуге придике, и не говорите им одвише много добрих Ствари апстрактног карактера. Место тога вребајте случајеве за практичну примену ваших правила и користите се њима, чим се они појаве, да би једновремено упућивали мисли, осећања и радње дечје. Наиме, оделите (посебне) радње и дају карактеру нову малу разлику, иову боју, и уплећу добре навике у органско ткиво. Многе и дуге придике и наставне речи врло брзо постају досадне и пасивне. БеО! рад. (Свршиће се.) "^*