Школски гласник

Стр. 285.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

ј а н о в и ћ а, трговца у Маљевцу 102 К чланарине. — Од Ћ и р е Н е д е љ к о в о г из Сирига 40 К чланарине. — Од с р и с к о г учитељског збора у Сентомашу 102 К чланарине и 20 К у место венца на одар пок. Ђорђ у Р. Стефановићу, бившем школском управитељу. — Од у ч и т е љ с к о г д. д. „Натошевић" у Новом С-аду 20 К прилога у место венца на одар свом члану управпог одбора пок. Крсти Малеташком учитељу у Турнји. — Од Милице уд. Крсте Малеташког из Турије 10 К прилога у место вепца свом пок. мужу Крсти Малеташком, учитељу у Турији. — Од Паје Кнежевића, економа из Шурјана 52 К чланариие. — Од Наје Латинчића, месара у Новом Саду 22 К чланарине. Промене у учитељству. За учитеља у Турији, изабран је Ј о в а н Ђ е н д и ћ, — Ж и. в о ј и н Р а к о в и ћ, постављен је привремено за учптеља у Нађлаку. Филозофија у Јапану. С обзиром на синтезу културе оригинална је слика предавања на свеучилишту у Киото. На истом универзитету ностоје катедре за европску филозофију, иидиску филозофију (будизам), а и кинеску филозофију (конфучијонизам). Иошто овакб у Јапану, класичној домовини културне асимилације, долазе у додир трн велпка — једно од другог са свим различна — душевна система, могуће је, да ће се из тог развити интересантна и нова сиптетпчна филозофија. Против туберкуле. У Америци хоће^на орпгиналан начш да науче публику, како да се брани против туберкуле. „Друштво протпв туберкуле" намерава на свима железиичкпм станнцама и јавштм местима извешати уметнички израђене плакате, на којима би бпло ириказано џиновско пустошење туберкулозе. Издаће 1,000.000 плаката, који ће битн 2-75 ш широкп а 2-15 ш високи. Број школа у Француској. У Француској с Алгиром заједио билоје 1900—1910. године 83,007 осн. школа. Подела је овака: Јавних: Приватних школа: МушкпХ школа 23,896 2843 Женских „ 23,441 9787 Мешовитих „ 22,388 652 Свега: 66,725 13,282 У Француској је настава бесплатна а обвезна је од 6—13 године. Али ко стече за-

кључну сведоџбу (еегШка!; сГ е1ш1е8 рптахгез) а може је стећп од једанаесте године, том се опрашта даље похађање осн. школе. Ђачка самоубиства у Пруској. У Пруској се за 25 година (1883—1907.) догодило 1293 ђачка самоубиства, и то 1102 дечака а 191 девојчица. Дакле просечно годпшње 52, а недељно 1 случај. За то време становннштво се увећало са 10 милијона на 38 милијона, а број школа од 40.000 на 70.000 стотина. Кратке белешке. У Токију (Јапан) има 800 народних купатила. За 1 купање се плаћа отприлпке у нашем 3 филира. — У Немачкој пада једна купка на 21.000 становника, а у Угарској на 41.000. — У арадској жупанији било је 1885. год. само 49 школа са мађарским наставним језиком, а ове 1910. г. 124 школе са 304 учитељске снаге. — Пре кратког времена издао је министар просвете наредбу за државне школе бр. 12,005. како се имају осигурати дргк. школе од ватре и ред епасавања учеиика приликом пожара. — По извештају Јулианума број школских дворана се прошле годипе повећао са 17; број учитеља са 65 на 82, а број школске деце са 4629 на 5371. (Од ових је 456 (V) Мађара, 639 Немаца, 75 Хрвата—Срба (?) и разних 88.) Број школске деце на железнпчким, реформатским п јулианским мађарским школама прешао је већ 10.000. — У нашим држ. школама осим недеље има, за време школског рада, још 102 дапа одмора, а у Виртембершкој само 65. — У Торонталској жупанији за последње подруг године тражили су својевољно пензионисање 32 учитеља, којп не знају нотпуно мађарски. — У Сегедину зидају стручну школу за пропзводњу кудеље п лана, — Уз школу ће припадати и 30 јутара земље. Цео трошак ће стати 350.000 К. — Шпањолски министар просвете издао је иаредбу, којом је нар. васпнтање (осн. школа) са свим независно од цркве. Уједпо забрањује утицање свештеника у школске ствари. — Учитељи у Штајерској основали су своју господарску н креднтну задругу.

К олкеио д|жн?«е да ошзалеталу претплат^,