Школски гласник

Стр. 321.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

опћине, да укдоне све недостатке. — Услед отписа кр. земаљске- владе у Загребу, да нема ништа против тога, да срп. учит. школу у Пакрацу полазе и прнправнице, ако би једна учитељица надзирала ученнце у школ. згради, позваће се управа те школе, да извести, да ли би се која тамошња учитељица хтела бесплатно примитп тога надзора. — Узет је на зпање отпис кр. зем. владе у Загребу, да не може накнадно одобрптн сведоџбе зрелости срп. учит. школе пакрачке из 1909. год., када та школа није имала право јавностн, те на испитима зрелости није био владпн повереник, али би допустила, да тадашњи свршени матуранти могу, као и други, после двогодишње праксе полагати испит за дефинитивно учитељско оспособљење. — Препоручиће се Саборском Одбору молбе цркв. опћина у Белом Брду и Ст. Бановцима ради подељења прппомоћи за тпколу. — Узети су на знање разни дописи Саб. Одбора о стављању у течај професорскпх плата, пспитних трошковнпка, припомоћи, награда за прекобројне часове и т. д., као и одлука, да члановп средишњих автономних власти могу при долажењу у седнпце заручаиавати жељезнпчку карту II. разреда, а само г. г. епископи I. разреда. Узет је на знање доппс Саб. Одбора, да је услед саборске одлуке одобрено 1500 К годишње од 1. јан. 1911. за издржавање срп. осп. школе у Пакрацу, која служи за вежбаоницу тамошње срп. препарандије. — Одобрено је Милану Манојловићу, епарх. школ. референту пакрачком и горњокарловачком, да се може стално настанити у Загребу, те му је у име предујма за сеобу одобрено 500 К. Издани су декрети сталности учитељима: Душану Жакићу у Ст. Сивцу, Псидору Поповпћу у Сантову, Мити Лазићу у Гаду, Милану Стајићу у ман. Св. Ђурђу, Светозару Удицком у Вел. Кикинди, Ннколи Малетићу у Фенлаку, и забавиљи Љубици Петковићевој у Панчеву. — У ствари молбе цркв. опћине у Баји ради подељења прнпомоћп за школу затражиће се журно допуна списа и онда ће се молба президијално спровестп Саб. Одбору. — У предмету сталностп п петогодпшњпх доплатака некнх старобечејскпх учнтеља узето је, да су Владан Михајловић и Зорка Петљанска једну годину дана били привремени (колико по закону могу бити) а по том су постали стал-

нима, те им према томе иду доплатци. Владану Михајловнћу издаје се према томе декрет сталности. (Наставиће се.)

Пошто се приближује крај године, молимо дужнике да подмире заосталу претплату на „Школ. Гласник," да их не би и посебним картама нато подсећали. Молимо да одговоре својој дужности одмах, јер иначе и нами праве излишна посла и трошка, а и себе излажу непријатним опоменама.

Прегвд књога. Павле Терзин, Оптнта Методика или Дидактнка за учитеље и ученике учитељске школо. Ср. Карловци, 1909. Стр. 105. Цена К 1-50. (Свршетак.) Већ овде на почетку човек осећа наивноет пишчеву и, кад . не би узео у обзир његову добру намеру и наше лоше пед. књижевне прилике, човек би морао стати и крстити се како се може писати дело са псгицањем једног постулата а радећи посве обратно у даљњем разлагању. Зар то значи и „средио" ? Писац сам себе вара, и ако је несвесно даде се још н схватити. Али тако не би требао да је схватпо онај или они, који су навели школски савет да се књига и званично одобрп. Зар да то буде официјелни уџбеник у пашој Митрополији? Као што папоменух једном, њега бн требало одобрити само за сомборску препарандију, која је све до јако стајала на врло ниском нивоу теоретичке и практичке дидактике. 6. Алп пођимо даље. У Другом делу прво се говори о важности и сврси осн. школе. Овде је опет писац нејасан п досадап са наводима Компејреа и Некерове и још једним цптатом, коме се не спомиње аутор. Оваки цитатп (без да су назначенп одакле су извађенп) просто немају посла у оваком уџбенику. Јер ако писац нпје кадар разложно поткрепитн своју диспознцпју, зацело неће нп поменутп цитати. Ти наводп могу имати места у каквом популарном чланку. Г. Терзпн добро с-хваћа сврху школе, која је двојаке природе: материјална (давање знања и умења) н ф 0 р м а л н а (образовање