Школски гласник

Стр. 343.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

штини измене и допуне закона о основнпм таколама које се у главном састоје у Ч )воме: 1. Да се све школе издржавају окружним прирезом: 2. Да је надзор сталап и да га врше учитељи, који су свршилп учитељску школу а које пзбере окружни учптељскп збор на 5 година.*) Они имају плату и станарину учитељску и додатак на путовање 1000 дин. год. После 5 година враћају се на своја места, без стечаја, ако не буду поново изабранн за надзорнике. 3. Плата учитељска да почиње са 1800 динара а повнишце да се добивају после сваке 4 године и то свака по 450 динара годишње. 4. Учитедл! служе 30 година а после тога рока имају право да буду стављени у пензију с иуном платом, само по својој жељи. 5. Учитељ, који буде изабрат за посланика, мора бити од стране Миннстарства пензионисан. 6. Учитељев стан мора имати онакве принадлежности какве прописују правила за грађење школа од 1881 године 7. Плата послужитељска пе сме бити мања од 35 ни већа од 50 динара по селима. 8. Учитељ има права кад је болестан на станарнну, односно стан, п на заступање. Учитељице за учит. дом у Београду. Све учнтељице једног нашег краја, на првом свом дружинском састанку, договориле се, да у текућој годшш не купују впше нове шешире, већ да онај новац што би за исте утрошиле, пошљу Главном Одбору Учнтељског Удружења у Београд, те да се за нсту купи што од потребног намештаја за Учитељски Дом, који ће у идућој години бити у свему готов. Жртве су мале, али је дело велико. Зрно по зрно погача; камен по камен палача. Луксуз н мода много су новца прогуталп, па ни: Хвала, ни да Бог помогне! Ревизија мировинског занона. Председништво Учпт. УДружења подпело је свпма посланицима иа угарском саббру, нацрт за реформу закона о учитељској мировини, теје на свим могућим позицијама у ту корист најживљу акцију покренуло. Великаванр. скупштина државних учитеља. 18. нов. о. г. држана јеу Будимпештн ванр. скупштинска седница Државног Уч. Удружења. 0 овој седници предсказеше мађ. пед. листови,

*) Гле само како би да отимају „народно право"! Позваће кећ Јаша Томић овштине у Србији, да се придруже вршачкој општини против таких захтева учитељских. Ур. „'Мк. Гл.'

да ће битн врло важна и много посећена, али су незадовољнп с исходом исте. Било је око 2000 учитеља и претреселп су. само: о уређењу уч. плате. Захтевало се да се XXVII. зак. чл. од 1907. сав ван крепостп стави, а да остане само онај §. где се вели: „Државни учитељ је државнп чиновник", те према томе да се праведно и поштено овај §. изврши, те да се учитељн како основном платом, станарином, мировином тако и положајем изравнају с оним др. чиновншџша с којима имају једнаку спрему, у протпвном случају да се повуку у пасивну резистенцију. Позивају се на поштанског нижег чпиовника, који пли је свршио IV. раз. грађ. школе или већииом само IV. раз осн. школе, па има почетну плату од 1400 К а постигне у току службе 2800 К, док учптељ почиње с 1000 К а тек после службовања од 40 год. може ићи у мпр са 2400 К а станарина се не да ни сравнити. После свега мин. их лепо предусреће мнло се осмехива и обећава: ,,Ја за сада плату повисити не могу — ни поред моје најбоље воље, него ћу код станарине учинпти извесне уступке". Ево шта свршшне на тој пмпозантној скупштини: изабраше одбор од 21-ог лица, који ће ову ствар увек држати на дневну реду, а2000 учнтеља разпђоше се кућама с празним обећањем да н даље сањају о побољшању учит. плате. • В. Кур : заексперименталну психологију. Краљ. угарско министарство просвете одредило је четворпцу својпх ирофесора са учитељских школа, да ове школске године слушају курс за поближе изучавање експерименталне психологије. Курс нриређује у учитељичкој државној школи у VI. округу Будимпештанском др. Раншбург, прпв. доцент универзе и Л а д и с л а в Н а ђ управптељ исте учитељске школе, који уједно управљају п педагошкопсихолошким лабораторпјумом, који уз тај завод постоји. Слушаоци тога курса биће о идућем великом шк. одмору, о државном трошку нзаслати у иноземство, како би се са експерпменталном психологијомом, што темељније толико научно упознали, да већ од идуће школске године у својим учит. школама психологију на експерпменталној основи предавати могу.