Школски гласник

г »р. 20 . дари и оног ђака, који је у школи иомагач учитељу. Учитељ одмах у ирисуству родитеља отиочне иредавање, и пошто тако удеси питања да дете на свако мора одговорити са „да", то је тиме доказано, да дете брзо схваћа, а тиме је много поласкао и родитељском ноносу. У триумфу се враћа ђак првог дана кући, а мати га дочекује на врати и предаје му обећане поклоне од јестива. Великог одмора као код нас од два месеца они немају. За време рамазана, који траје 28 дана, само су после подне слободни од школе. Играчака једва и да познају, по неко дете само себи направи колица од какве старе кутије и то му је сва играчка. Лутке или друге какве играчке, што приказују људе, строго су код њих забрањене, пошто се тиме руже божији створови. Телесне казне се доста употребљавају и у самој школи, и учитељ мало мекшег срца не ужива великог поштовања. На образовање жеиских још и сад се врло мало даје. Оно мало женских школа доста се неуредно похађа. Но и код њих има изузетака. Прев. М. Б. Школа и настава. Почетак ш .олске године у разним државама. Код нас почиње школска година 1. септ. по рнм. кал., у Хрватској, Боснп и Херцеговини исто тако, у Србији 1. септ. по старом календару, а према томе се у поменутим земљама и завршује школска година последњег јуна по старом или новом календару. У Аустрији са малом изнимком почиње школска година у времену између 1. септембра и 1. новембра. Може се пренети почетак школ. године и на 1. април или 1. мај, али то одобрава земаљски школски савет, по саслушању окружне школске власти, која пре тога тражи мишљење о томе од месних школских власти и од учитељских конференција. У Немачкој су у томе погледу разноврсне прилике. У Пруској почиње школ. година већином о Ускрсу; но ипак су у разним варошима установљ>ени разни рокови зато: или се почиње одмах после Ускрса, светле седмице, већином у светли четвртак (као у Килу) или у понедељак после Томине недеље (као у Берлину). Свака школска година завршује се обично у цветни ие-

Стр. 354.

так или у суботу, нли на велики среду (у Билефелду). У неким варошима почиње се школа тачно 1. априла а завршује крајем марта (у Шарлотенбургу, Вратислави, Кенигсбергу, Штетину, Хале, Диселдорфу н Алтони). Остале немачке државе подел^ене су у томе на три групе. Прва група почпње школу о Ускрсу и то Саксонска, Баден, Бсен, Мекленбург, Брауишвајг, Саксен-Алтенбург. — Виртембершка и Елзас-Лотарингија почињу основне и средње школе о Ускрсу, а велике школе 1. септембра после великог годишњег одмора. У Баварској почињу све школе после великог школског одмора и то у основним школама иочетком септембра, а у вишим школама у половини септембра, а завршују у половини јула. Тако различитих рокова за почетак школске године има иу Швајцарској. Основне школе у Цириху почињу после пролетњег одмора, почетком маја, а завршују рад у половини аирила, на средњпм школама почетак је средином априла, а свршетак у половини марта. У Лузани траје школска година у примарној илн основној школи (есо1ев рптаи-ев) од 15. априла, до 31. марта, у вишим школама од 10. септембра, до 15. јула; у Базелу почиње школ. година 21. 22 или 23. априла. По другим земљама је већином почетак школ. године после великог школског одмора; ово се сматра н за најумесније, а овај одмор према климатским, хигијенским или економским приликама разно траје. Бирократизам и шематизам у школском животу. Све што у школи не бива свеже и весело, промапшло је цељ. Сваки час у школској соби, на којим дете није суделовало као н. пр. на часу телесног вежбање, не вреди ништа. Ако се настава провлачп тромо, лагано, без икаквог је утиска. Тада је слаба разлика између школског реда и какве фабрике; крајем године лиферује учитељ свој разред, као фабрикант своју робу. Највећа је погрешка што учитељ и ученици не могу остати заједно. Познато је да многи мајстори покваре једног шегрта, а тако и мпоге куварице ручак. Уз то ради се овде о сасвим спољашњим стварима, док у школи човек има посла са чисто унутрашњим прилпкама, које се не могу најтачније држати сата. Ко мислн да ће у таким пуиликама тачно установити душевни нпвб неког разреда, тај има нсто тако поуздање, као онај који мисли да би могао

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК