Школски гласник

(Јт|>. 345.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

1ф. 20.

књижари. Познато је сваком учитељу колико има иепријатиости при раду у" школи, ако је потребан материјал лош. Ово бива већином тамо, где деца набављају прибор код неукнх људп, који при набавци робе гледе само нека на њој доста заслуже на била макаква, јер они и не знају како учптељ вади очи и једе свој век с таким прибором п јошуз то у невештим дечјим рукама. Претпоставити после свега тога, да би учитељи сами себи стварали таке недотупавности, те гонили децу да купују лошу робу, то је осим безочности још и глупо. Нећемо нн да доказујемо то, да један новчани завод, који стоји за леђима књижари, нема иотребе да маневрнра с лошом робом, јер је добар платпша, а у вези с првим творницама које израђују школски прибор. И кад је то тако, појмљиво је да учитељска књижара „Натошевић" може да добије II добру робу и под повољнијим условима, јер тако је дапас свугде у трговачком свету, осим опих случајева. где тргују ти којн у „Застави" пишу оне нападаје на учитељску књижару „Натошевић". Нејасно је само, кад им је роба у учитељској књижари лоша, како им нису лоши зајмовн у учитељском новчаном заводу, кад имају својих завода где бн могли „финије" зајмове добијати и где нема оних, који су лакоми на велике тантијеме. Тако је то било од увек: Ко је пакостан, па још уз то и глуп, тај натрчи на — фиргаз! М.

^оедукација. (Свршетак.) И код Ебингхауза показале су 10 годишње девојчице ванредну заосталост према својим вршњацима, док су 14 годишње девојчице биле сасвим једнаке са својнм вршњацима. Млађе ђаке Ебингхауз иије проучавао, с тога у њега нема паралеле за ниже године. Код Штерна налазе се још потврде које се подударају са Лобзпновпм истраживањима. Код написаних 12 назпва именовали су тачно објекте

дечаци од 9—11 год. просечпо 5-9 „ 11—13 .. „ 5-4 девојчице од 9—11 „ „ 3„ И—13 „ „ 5-8 Дакле, и овде се види велика заосталост девојчица у добу од 10 годипа и брз напредак у доцнијим годинама. До противних резултата до сад је дошао само Кершенштајнер. По његовим резултатима, не само да девојчице не стижу дечаке од 10—14 година, него је разлика све већа код оба пола што су старији. Но на Кершенштајнерова пстраживања може се применути оио, што је речено и о Штерновим, т. ј. да се односе на једностране душевне функције, ако се и не може утврдити, да графичка репродукцпја неког објекта захтева извесиу моћ схватања, то ипак чисто одлучује нарочити дар ока, а више свега вепггина руке. Ирема овим често техничким способиостима, хтети заклл чити интелигенцију, изгледа у иајмању руку врло иристрасно. Но одвнше често се опажа. да се техничка и општа душевна сиособност дијаметрално разилазе. Из тих разлога ие може се Кершенштајнеровпм подацпма датп сувшие велика важност. напротив остали истраживачи, иако и њихова истраживања треба још тачније да се испитају, ипак су у опште тачнијим путем пошли. За ово говори и теоретски исказ: заосталост 10 годишњих девојчица н нагли напредак њихов у следећнм годииама, што Штери истиче као најважнији резултат. Штерн држи да је тој појави узрок у једној околности, који је исгина физичке природе, али је, као што је већ давно познато, у вези са големим променама физичког живота, а то је пубертет. Да је пубертет период наглог напретка, познато је, али изненађује, са коликом се моћи тај напредак и на исихичким функцијама појављује, које не стоје ни у каквом односу са сексуалним животом, као што је способност опажања, отпор према сугестији, спонтанеитет знања. Да тп периоди јаког напретка,' стоје у вези са пубертетом, доказује без сваке сумње доба кад наступају, а на-