Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 1. У Новодо Саду, 15. јануара 1911. Год. Ш.

САДРЖАЈ: Уч итељотво и народ. — Меена школска управа. — Педагошки завети Л. Н Толстоја. — Постанак Школ. Уредбе од 187*2. год. — Земљопис у основној школи. — П1кола и настава : Неписмеиост и даље образовање народно, — Практичне обраде : Патка, лекција из природоииса. — Белешке.

Учитељстао и народ. Поводом митрополијсне учитељске скупштине. — Искрена рем српскоме народу. Скини ми, бабо, о чела облаке, Не дај ме, бабо, у проејаке! Номози, бабо, помоћ' ћу и ја, Да српско име јоште просија! 3 Ј. Ј. 5. (18.) и 6. (19.) новембра о. г. одржана је у Новом Саду скупштина српскнх народних учитеља и учитељица митрополије карловачке. На тој скуиштини иретресан је нацрт новога школског закона, што га је израдио иододбор Школскога Савета. Тај нацрт школскога закона имао би да дође пред наш српски народно-црквени сабор, кад се сабор, као што изгледа, састане у пролеће у своје редовно заседање. Умите.њство је у леиом броју било заступљено на тој скупштини, која је кроз два дана свога рада претресла пацрт и расправила многа друга питања, која се тичу основне наставе. Међугим сам сазив те скупштине као и сам течај њезина рада заинтересовао је не само наше учитељске кругове, него и нашу ширу политичку јавност. А није нн чудо! Наше школске прилике уређене су законом последњи пут пре 40 година. И док су наши суседи, Мађари н Хрвати, за то време неколико пута мењали своје школске законе у напреднијем духу, мн смо увек почивалп. па и данас још почивамо на оним истим педагошким основама, на које беху наше школе положене још 1871. године. Нарочито пакпо-

сле зак. чл. XXVII. од 1907. појединанаређења нашега школског закона или су била посве застарела или су иосве изгубила своју крепост, те се морало помишљати на нову и сувременију кодификацију наших школских прилика. Но док је, дакле, с једне стране сазив учитељске скупштине и расправљање нацрта новога школског закона на њој. била једна неминовна потреба, дотле су с друге стране сазн ву саме учитељске скупштине као и њезину раду подметане разне задње мисли, а једна наша народна странка, р адикална, на своме средишњем збору, одржаном 25. нов. (8. дец.) 1910. у Митровици, чак је и расправљала о томе нацрту, те је изрекла „одлучну народну реч" у овој својој резолуцији: „Потребно .је, да се народ гато пре и што одлучннје покреие, кад види да су у опасности права његова. Данагања нагаа највнгаа гаколска власт спрема се да окрњи и поништи народно право у школи и да му натури онаке терете, које није кадар народ да издржи. Ово је почетак, и ако се наш народ листом не крене, ово ће се продужити у свима автономним уредбама, које се у овај мах граде. С тога овај збор позива све нагае опгатине, да се прндруже представци вршачке црквене општине и другим српеким црквеним општинама, како би се чула народна реч и како би се обуставили злосретни умишљаји против наше народно-црквене автономије". („Застава", бр. 259. пзгод. 1910.) У доследностп те своје резолуције позвала је поједине општине, да подигну