Школски гласник

Стр. 2. ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

свој глас против овога школскога нацрта. Скупштпне, које су одржане у неколико наших општина, — док ово ппшемо у 25 општина, •— сведоче, да нма људи, који ее могу повести и за оваквом резолуцијом. Ова је појава свакако за наше прилике — симптоматична. Симптоматична, али и жалосна. Жалосна зато, што једна наша политичка странка, која се уз то зове и народна, баш у садашњици, кад нам је наш просветни опстанак са свију страна тако јако угрожен, устаје протпв једнога нацрта школскога закона, коме је сигурно то рђава страна, што хоће радикално да сврши са свим оним шлендријаном, што у нашем школству влада. И стога треба дићи буну у автономијп, јер се, ево, пародна ирава крње, да се увлачи у нашу автономију назадњаштво и т. д. и треба позвати народ, да листом устаје против такових, који му крње права и т. д. Да велике пронцје и жалосног сведочанства о осећању дужности једне политичке странке према своме рођеноме народу! Зар данас, у XX. веку, што га неки зову и веком педагогике, да истакну велики напредак школства у њему, зар данас, велимо, треба народ бунити против новнјих и напреднијих педагошких мисли и довикивати му: „Не дај на школе ништа!"? Зар су то прави пријатељи народни који место да га одушевљавају за нове и напреднпје просветне идејале, ево га задржавају и веле му: „Доста је теби и ово просвете!" Зар данас, кад.ната национална егзистенцнја у овим кра.јевима почива још једипо на иросветној и п р п в р е д н о ј с а м о с т а л н о с т п н ашој, истицати народу само права његова, а нз изнзти и онз ввлике дужности, које он прзма себи као народима? Зар .... ал боље је даље не питати у том правцу! Појава је то жалосна ИЈ ненародна ! Зато ћемо покушатн, да беспристрасно изнесемо одношај нашега учитељства према народу п да укажемо на оно, што наш народ безусловно мора чинити, ако хоће да се међу осталим народима одржи и

Бр. 1

он као — свој. У томе послу неће нас руководити никакав други мотив, до ли корист — иарода, ❖ * Да почнемо мало издаље! Доказана је нстина, да срећа једнога народа завнси од његове радне снаге. Та радна снага јесте његов народнп капнтал, којн га као народ одржава п подиже у ред других народа. Та радна снага има два поља где се она показује: једно је поље где се стичу матери.ј ална добра и тим се бави економија, индустрија и трговина, а друго је поље, где се стичу и д еј ална до б р а и ту спада религија, просвета и уметност. Из овога се види велики значај просвете у једном народу, нарочито кад се још узме у обзир, да су нам пдејална добра куд и камо потребнцја од матерцјалпих и да она стога нмају за један народ опште-народни значај, .јер од идејалних добара управо II зависн стање народног материјалног добра. II кад је значај просвете опште-национадан, т. ј. кад је просвета ствар, која мора занимати цео српски народ у овим крајевпма, да ли се онда просветпа питања код иас смела деградирати до п а р т и к у л а р н о-с т р а н а ч к о г з н а ч ај а, и да ли се просветна питања код нас смела расправљати аиђ врес1е рагЉ — са страначког гледишта, као што то у већини случајева код наших политичких странака бива? Зацело да не! А ево зашто. Као што је позпато проевета се најпретежнијим делом бави васиитањем н образовањем младежи. Народна школа једнаком љубављу прима сву децу једнога народа на своја недра, да им прошири круг представа п улије ново знање, да им оплемени осећања п развпје чврст и моралан карактер. Она као такова не пита дете за политичко уверење очево, нитн пак учитељ као васпитач врши ту своју дужност као експонент икоје политичке групе. Учитељ се, дакле, у своме раду не може управљати по упливима и жељама извесне политичке групе, нити наука, коју он даје децн, мОже и сме пмати икакво страцачко обележје. Тај моменат