Школски гласник

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 13. '

матерљег језика дато прво место и да је ио прописима концентрације доведен у везу са предметима, који су му слични и у природ-ној и органској вези стоје с њиме. За доказ моје тврдње навешћу само 4—б земљописа ио којима се код нас радило: „Земљопис" за III. и IV. разред српских народних школа, панчевачко издање. (1875. год.) Писац овде без икака околшиења одмах почиње са „Држава Угарска, има 11,459.000 становника а велика је 3.917Д миља. Брдељ има 2,101.000 становника а просгире се на 954Ц миље. 0 другом да ни не говоримо. III и IV. разреду милиони, хиљадемиља и т. д. дочпм у III. р. деца не знају у то доба још ни штј је хиљада. 1878 год. изашао је „Оншти земљопис" од Јована Благојевпћа за најстарије разреде основних и т. д. школа, дакле за IV. У и VI. разред. Почиње са Бвропом и говори опет са хиљадама миља и милионима становника а о угарској краљевини говори свега на две стране, остало је све о целом свету. 1880 год. изашао је од тадањег епархијског школског референта Стевана В. Поповића „Општи земљопис за српске народне школе у Угарској". Преведено по Кутнер: Мајеру и попуњено. — У том свом земљопнсу писац ни не- почиње на земљи — него се одмах попео на сунце и звезде. Дакле видимо, да су писци — непозвани — годинама издавали неподесне књиге, по којима су учитељи морали да раде. Тек појавом „Земљописа" учитеља Тоуре Терзиног наступио је нов обрт, има неку садржину а обрађена је синтетичним начином, и ако још ни ова књига у две свеске не стоји на висини савремене земљописне науке и не одговара ни Дистервеговим захтевима. Када све то узмемо у обзир, што сам казао нарочито за развитак школских учбеника и колико су код нас развпјенн и обрађени остали предмети у основној школи, колико је рађено на њима, онда са жалошћу морамо признати, да је најмање стварно рађено и обрађивано градиво за земљопис. И данас се још обрађује тако рећи на дилетантски начин, као да је ово сироче основне школе, а томе лежи узрок у потцењивању вредности земљописа за васпитање и стручпо образовање. — Метнимо руку на срце и признајмо, да се код нас земљопнс обрађује на

врло примитиван, сувопаран н једностран начин. Учи се из слабе књиге и чита са мапе. „Ово су главне реке, ово су жупаније, овде има оволико становнпка. По језпку су Срби, Мађари, Немци, по занимању земљоделцп, занатлије, трговци, н т. д. Ово су границе, суседне државе" — п све се то ређа и папагајски учи на памет. Таком набрајању никад краја. Ова шаблона је природна, када су нам и учбеници били таковн, — који не садрже ничег напредног, не дају наставнику никаква упутства, методе ни стварног градива, те тако затворише врата сваком наиретку. Док се код просвећенијнх народа оснивају земљописна друштва, која се баве искључиво земљописним проблемима, која обухватају и претресају све нове проналаске, а у основним школама стварно и стручњачки обрађује земљопис, дотле се код нас даје важност само политичком земљопису. Код нас се још увек ради на застарелој основи и несавременој методи, која је код напредннх школских раденика одбачена. Једаом речи : код нас земљопис још није равноправно чедо основне школе, према њему се још увек маћијски поступа, а обрађује се по једностраној традицији. Ми још нисмо поставили никакве земљописне принципе, из којих би деца могла да свате важније појаве на земљи. У данашњем нашем земљопису, истина, доводе се у везу спољне сличности, али без икаквог тумачења унутарњих разлога. Данас се учење земљописа састо.ји — као што напред рекох — из читања са мапе, учења силних имена, набрајања продуката, места п њиховнх својстава. У многим школама омиљена метода, прелажење градпва посредством путовања на мапи, јесте један обичан методско-уметнички книф, и не може заменути унутарњу градњу и већу стварност и савршеност. Дете би требало дотле довести, да оно само буде истраживач землзописне науке, да се у њему побуди жудња за овом науком, да му поглед око себе буде шири, но што су четири школска знда и да тежи ван граница књиге и школе, да добпје вољу за ову науку. Стога ваља да знамо шта је : Циљ и вредност земљописног образовања. Знање земљописа не сме се састојатн из количине, без обзнра па каквоћу, јер се тиме ствара збрка, која засењује и оно мало, што је стечено. Наша је дужност, да упознамо